Дјеца и млади чине трећину укупног броја корисника интернета, којих је, према подацима УНЕСКО-а за 2023. годину било 4,75 милијарди. Другим ријечима, више од 1,5 милијарде дјеце и младих широм свијета користе интернет и друштвене мреже.
Да ли су дјеца безбједна када су на интернету? Да ли су друштвени медији, игре и апликације које деца воле дизајнирани да боље задовоље њихове развојне, образовне, емоционалне и друге потребе или су приоритети другачији?
Француски филозоф Жак Елил, кога су првенствено занимале социолошке и антрополошке импликације технолошког друштва, писао је да технички напредак доноси неке несумњиве вриједности, али истовремено уништава ништа мање важне вриједности у свим аспектима живота. У том контексту, можемо констатовати да су дигиталне технологије, с једне стране, омогућиле дјеци и младима у 21. вијеку да лакше и брже комуницирају, размјењују информације, развијају и изражавају свој креативни потенцијал, уживају у новим облицима игре, учења, дружење и сл. Међутим, тачно је и да су дигиталне технологије допринијеле различитим облицима физичке, психичке и моралне деградације дјеце и младих, што поткрепљују бројни научни радови, истраживања и анализе, као и чињеница да су утицали на појаву нових облика насиља и довели до невиђеног ширења дезинформација, говора мржње и с тим повезане радикализације.
Бројни судски процеси широм свијета покренути против појединих друштвених медија, као што су компаније Мета (Фејсбук, Инстаграм) или Тикток, за свјесно наношење штете психичком и физичком здрављу дјеце, изазивање зависности, кршење дјечијх права итд. указују да „најбољи интереси дјетета“, како је то дефинисано чланом 3. Конвенције УН о правима дјетета, по свој прилици, губе битку испред неолибералног концепта „најбољег интереса компаније“.
У настојању да се адекватно одговори на горенаведене ризике и опасности и тако омогући несметан напредак информационог друштва, развијен је концепт медијске и информационе писмености у циљу развијања критичког односа према медијима и медијским садржајима самих корисника. Осим тога, развијене су бројне смјернице и кодекси које су, по принципу саморегулације, требале да код креатора медијских садржаја и великих технолошких компанија подигну степен одговорности према корисницима и установе оквире пожељног и непожељног.
Вријеме је показало да горенаведени механизми нису успјели да обезбиједе да дигиталне технологије и интернетске платформе поштују права свих корисника, да корисници имају повјерења у дигиталне услуге и да се на интернету осјећају безбједно и заштићено.
Из тих разлога, Европски парламент је отишао корак даље и у новембру 2022. године усвојио Акт о дигиталним услугама (енгл. Digital Services Act или DSA) као свеобухватан скуп нових правила, којима се на јасан и ефикасан начин регулишу минималне обавезе и одговорности пружалаца услуга дигиталног посредовања. ДСА се односи на интернетске услуге разних врста и величина којима се служе корисници у Европској унији, без обзира на то гдје је сједиште компаније која пружа дате услуге. Европска унија, државе чланице и надлежна тијела дужни су да прате усклађеност услуга и садржаја које нуде пружаоци услуга дигиталног посредовања с одредбама ДСА. У супротном, прописане су могућности њиховог новчаног кажњавања које износе до 6% годишње глобалне зараде.
Један од главних циљева ДСА јесте оснаживање и заштита свих корисника дигиталних услуга, нарочито малољетника и других корисника, који су посебно изложени ризику од говора мржње, сексуалног злостављања или других облика дискриминације.
ДСА предвиђа увођење посебних обавеза врло великим интернетским платформама као што су Инстаграм, Снепчет, Тикток или Јутјуб и врло великим интернетским претраживачима као што су Гугл или Бинг. Те додатне обавезе односе се на спречавање системских ризика који произилазе из њиховог дизајна и начина употребе као што су: ширење незаконитог садржаја, угрожавање основних људских права и слобода, негативан утицај на демократске (изборне) процесе и јавну безбједност, угрожавање јавног здравља, физичког и психичког здравља малољетника и опасност од родно заснованог насиља.
ДСА обавезује интернетске платформе да поштују основна људска права на интернету. У контексту заштите малољетника на интернету, ДСА даје приоритет поштовању сљедећих права из Повеље о основним правима Европске уније:
- Принцип заштите интереса дјетета;
- Право на заштиту дјетета;
- Право на слободу изражавања;
- Право на недискриминацију;
- Право на заштиту личних података;
- Висок ниво заштите потрошача.
С тим у вези, Европска комисија је објавила брошуру под називом „Укратко о Акту о дигиталним услугама (енгл. Digital Service Act, DSA) – Мјере за заштиту дјеце и младих на интернету“. Брошурa навoди одредбе ДСA које прописују различите начине заштите малољетника на интернету и објашњава разлоге доношењa наведених одредби.
Извори:
Европска комисија (2024). Commission opens formal proceedings against TikTok under the Digital Service Act.
Washington State Office of the Attorney General (2023). AG Ferguson statement on unsealed federal complaint against Meta for harming youth mental health.
UNESCO Guidelines for the Governance of Digital Platforms
Суботић, О. (2011). Информационо контролисано друштво. Стари Бановци-Београд: Бернар.
