Онлајн платформе за пружање видео и других садржаја, друштвене мреже и интернет трговина одавно су постали нераздвојив дио наших свакодневица. Међутим, упркос огромном утицају који дигиталне услуге имају не само на обликовање наших свакодневица, већ и на обликовање наших економија и демократија, ово подручје све до скора није било уређено на адекватан и свеобухватан начин. Стога је усвајање Акта о дигиталним услугама у Европском парламенту поздрављено као историјски догађај у регулацији дигиталног простора.
Акт о дигиталним услугама (Digital Services Act или DSA) који је, скупа с Актом о дигиталним тржиштима (Digital Markets Act или DMA), ступио на снагу у земљама Европске уније у новембру 2022. године, представља свеобухватан скуп нових правила, којима се на јасан и ефикасан начин регулишу минималне обавезе и одговорности пружaлаца услуга дигиталног посредовања.
Ко су пружаоци услуга дигиталног посредовања? То су платформе за размјену видео-садржаја, претраживачи веба, сајтови за интернет трговину, трговине апликацијама, друштвене мреже, пружаоци услуга хостинга (облак, смјештај интернетских страница), пружаоци услуга дигиталног посредовања који нуде мрежну инфраструктуру (пружаоци услуга приступа интернету, регистри имена домена) и други онлајн посредници.
Који су главни циљеви Акта о дигиталним услугама?
- Стварање безбједног, транспарентног, поузданог и предвидљивог дигиталног окружења;
- Сузбијање ширења незаконите робе, услуга и садржаја на интернету дефинисањем јединствених критеријума када и како се пружаоци услуга дигиталног посредовања могу сматрати одговорнима за њихово ширење и како би требали дјеловати по њиховом откривању;
- Обезбјеђивање транспарентности праксе модерације онлајн садржаја и система за препоручивање;
- Успостављање правичних услова пословања за правна лица, подстицање иновација, раста и конкурентности, како на јединственом европском тржишту тако и на глобалном плану;
- Оснаживање и заштита свих корисника дигиталних услуга, нарочито малољетника и других корисника који су посебно изложени ризику од говора мржње, сексуалног злостављања или других облика дискриминације;
- Транспарентније онлајн оглашавање, забрана коришћења осјетљивих података (етничка и вјерска припадност, политичка увјерења, сексуална оријентација) у сврху циљаног оглашавања и забрана приказивања циљаних огласа на основу личних података малољетника, забрана коришћења тзв. тамних образаца (dark patterns), тј. збуњујућих или обмањујућих пракси (нпр. попап прозори) који наводе кориснике на избор одређене услуге, производа или садржаја.
Акт, такође, предвиђа увођење посебних обавеза врло великим интернетским платформама и врло великим интернетским претраживачима, с обзиром на то да је њихов утицај на друштво и економију огроман и с обзиром на то колики је обим друштвених ризика који могу изазвати. Врло великим интернетским платформама и врло великим интернетским претраживачима сматрају се они пружаоци услуга дигиталног посредовања чији број корисника на мјесечној основи прелази 45 милиона, тј. 10% становништва ЕУ. Ту спадају Гугл, Фејсбук, Икс (Твитер), Инстаграм, Тикток, Амазон и сл. Те додатне обавезе односе се на спречавање системских ризика који произилазе из њиховог дизајна и начина употребе као што су:
- ширење незаконитог садржаја;
- угрожавање основних људских права и слобода;
- негативан утицај на демократске (изборне) процесе и јавну безбједност;
- угрожавање јавног здравља, физичког и психичког здравља малољетника и опасност од родно заснованог насиља.
Такође, врло велике интернетске платформе и врло велики интернетски претраживачи мораће да обезбиједе корисницима могућност да одбију примање огласа заснованих на профилисању, а регулаторима и академској заједници да по потреби приступе њиховим базама података и алгоритмима.
Pixelkult/Pixabay
Према новим правилима, сваки корисник моћи ће да пријави илегалан садржај и располагаће једноставним механизмима путем којих ће моћи довести у питање начин на који платформе модерирају своје садржаје, било директно путем платформи, било путем надлежног сертификованог тијела за вансудско поравнање спорова.
Такође, корисницима ће бити стављени на располагање лако доступни механизми електронског обавјештавања и дјеловања путем којих ће моћи пријавити потенцијално незаконите садржаје. Корисници ће морати добити повратну информацију о свим корацима који су предузети по њиховим пријавама, укључујући обавјештење о коначној одлуци и детаљно образложење те одлуке. Уколико се установи да је пријава била оправдана, пружалац услуга дигиталног посредовања донијеће неку од сљедећих мјера:
- уклањање, онемогућавање приступа или ограничавање видљивости информације;
- суспендовање или укидање пружања дате услуге клијенту у потпуности или дјелимично;
- суспендовање или затварање рачуна клијента;
- неки други начин ограничавања могућности монетизације спорних информација које пружа њихов клијент.
Клијенти ће имати могућност оспоравања одлука о уклањању или онемогућавању приступа информацијама, одлука о суспензији или престанку пружања услуге те одлука о суспензији или укидању рачуна клијента.
Одлуке о уклањању или блокирању одређеног садржаја и њихова образложења биће јавно доступни у бази података којом ће управљати Европска комисија.
За пружаоце услуга дигиталног посредовања који не буду испуњавали своје обавезе предвиђене су казне које укључују могућност санкционисања у висини од 6% глобалног годишњег прихода, док је за тешка и поновљена кршења предвиђена и могућност забране пословања на територији Европске уније.
Корисници ће имати увид у параметре који одређују приоритет информација и начин њиховог представљања на екрану, како би се осигурало да корисници разумију начин на који алгоритми одређују приоритет информација које су им намијењене.
Онлајн платформе биће у обавези да пријаве сумњу на кривично дјело надлежним органима који ће имати на располагању механизам заједничког истраживања потенцијалних кршења одредби предметног Акта.
Акт, такође, предвиђа именовање тзв. провјерених пријављивача, као и посебних тијела као што су координатори за дигиталне услуге у свим земљама ЕУ, сертификована тијела за вансудско рјешавање спорова и Европски одбор за дигиталне услуге.
Одредбе Акта о дигиталним услугама биће обавезујуће за све компаније које пружају услуге у Европској унији, без обзира на то да ли су основане на њеној територији или не.
У изради Акта о дигиталним услугама учествовали су бројни учесници: пружаоци услуга посредовања, мала и велика предузећа која послују онлајн, издавачи, власници брендова, корисници услуга посредовања, невладине организације, институције, академска заједница, струковна удружења из области технике, међународне организације и грађани из ЕУ и шире.
Акт о дигиталним услугама почеће се примјењивати на све пружаоце услуга дигиталног посредовања у земљама ЕУ од 17. фебруара 2024. године.
