“Борба против дезинформацијских наратива и мапирање теорија завјере: Случај БиХ” назив је публикације која је настала као резултат опсежног истраживања о вјеровању становника Босне и Херцеговине у теорије завјере и друге комплексне дезинформацијске наративе, са нагласком на оне о пандемији и имунизацији против вируса Ковид-19. Истраживање је провело Удружење грађана “Зашто не” из Сарајева крајем прошле и почетком ове године путем онлајн анкете на репрезентативном узорку за пунољетну популацију у Босни и Херцеговини.
Циљ овог истраживања којим је обухваћено 1.018 испитаника је био да се добију подаци о томе колико је распрострањено вјеровање становника Босне и Херцеговине у теорије завјере и остале дезинформацијске наративе, у којем садржају и обиму, како они утичу на њихов живот и понашање, а посебно у вези са имунизацијом против Ковид-19.
Истраживање је показало сљедеће податке:
- Око половине бх становништва (47%) углавном је неодлучно када се ради о вјеровању у теорије завјере, док у њих интензивно вјерује око 29%, а око 24% испитаника их у потпуности одбацује.
- Склоност вјеровању у теорије завјере најмања је у најмлађој популацији испитаника (18-24), док је најприсутнија код особа старијих од 55 година.
- Приближно исти проценат жена и мушкараца вјерује у теорије завјере.
У бх друштву посебно су прихваћене и раширене теорије завјере које се односе на пандемију вируса Ковид-19 и имунизацију становништва и то:
- Скоро три четвртине анкетираних (преко 73%) вјерује у намјерно пуштање вируса у популацију и лажирање броја умрлих од ове болести, док је евидентан утицај дезинформација пласираних на Интернету које углавном прихватају невакцинисане особе.
- Око 30% невакцинисаних испитаника вјерује да се у вакцинама налазе паразити, ћелије људских фетуса или микрочипови.
- Више од половине анкетираних (53%) је навело да су примили вакцину против овог вируса, док 4% није хтјело одговорити.
- Вакцинисани испитаници највеће повјерење су исказали према сљедећим институцијама: Свјетска здравствена организација, Ковид-19 кризне групе ентитеских влада, здравствени систем, Европска комисија, државна телевизија, којима невакцинисани испитаници углавном најмање вјерују.
- Више од половине невакцинисаних испитаника (56,69%) именовало је јавне особе које су давале некредибилне информације
- Међу именованим јавним личностима као изворе информација о пандемији испитаници су навели чак 89,48% мушкараца.
Полазећи од резултата истраживања, аутори су предложили и одговарајуће препоруке које би требало да помогну при изради стратегија усмјерених на борбу против свих штетних система вјеровања у Босни и Херцеговини и шире и креирању дугорочне политике у изградњи отпорности према теоријама завјере и дезинформацијама.
Аутори публикације су: Амар Карађуз, Тијана Цвјетићанин, Марија Ћосић, Семир Џебо, Рашид Крупалија, Маида Салкановић и Нерма Шеховић.
Преузмите публикацију: Борба против дезинформацијских наратива и мапирање теорија завјере: Случај БиХ.
