Британски национални акциони план за медијску писменост Безбједна и информисана дигитална нација (2026–2029) (A Safe, Informed Digital Nation 2026-2029) представља стратешки оквир Владе Уједињеног Краљевства за јачање медијске и дигиталне писмености грађана у условима убрзане дигитализације и ширења дезинформација. Документ полази од става да медијска писменост мора постати саставни дио свакодневног живота, јер обликује начин на који комуницирамо, приступамо информацијама и учествујемо у демократским процесима.
Визија и контекст
Визија плана је да „свако у Уједињеном Краљевству има вјештине да се самоувјерено креће интернетом и доноси одлуке засноване на вјеродостојним информацијама из онлајн извора“. Медијска писменост дефинише се широко: обухвата критичко промишљање онлајн садржаја, разумијевање рада вјештачке интелигенције и алгоритама платформи, бригу о личним подацима и свијест о стварним посљедицама дигиталног понашања. Акциони план истиче да се медијска писменост не своди на избјегавање опасности, већ да укључује коришћење позитивних потенцијала дигиталног окружења: подстицање радозналости, креативности, нових интересовања и повезивање с другима.
Влада препознаје да унапређење медијске писмености помаже у сузбијању дезинформација, јачању повјерења у медије и владавину права, подршци вакцинације, смањењу утицаја токсичног садржаја и спречавању онлајн насиља над женама и дјевојчицама. У том контексту, важну улогу имају Закон о безбједности на интернету из 2023. године (Online Safety Act), као и британски медијски регулатор Офком (Ofcom), надлежан за регулисање онлајн безбједности и промовисање медијске писмености.
Институционални оквир и принципи
Носилац Акционог плана је Министарство за науку, иновације и технологију (Department for Science, Innovation and Technology – DSIT), уз кључну улогу Министарства образовања (Department for Education – DfE) и Министарства за културу, медије и спорт (Department for Culture, Media and Sport – DCMS), као и других ресора. Влада наглашава да регулација мора да иде „руку под руку“ са образовањем: правна заштита од штетних садржаја није довољна без систематског подизања компетенција грађана.
Акциони план је заснован на три принципа:
- Подршка људима „тамо гдје јесу“– кроз школе, библиотеке, локалне услуге и друге „повјерљиве“ просторе, користећи постојеће алате, партнерства и канале комуникације.
- Дијељење и коришћење онога што функционише – ослањање на доказе, размјену знања с Офкомом и другим организацијама, избјегавање дуплирања активности и прилагођавање новим ризицима, укључујући AI.
- Укључивање свих актера – владе, индустрије, образовања, цивилног друштва, породица и заједница – уз јасно разграничене улоге и одговорности.
Четири приоритетне области дјеловања
Акциони план дефинише четири приоритетна подручја за период 2026–2029, уз конкретне мјере и очекиване исходе.
- Подизање свијести о значају медијске писмености и подршка приступу поузданим информацијама
Циљ је да до 2029. већи број људи умије препознати дезинформације и зна пронаћи поуздане изворе информација. Мјере укључују: посебну комуникациону кампању за родитеље и старатеље; јачање улоге „поузданих гласова“ као што су Национална здравствена служба (National Health Service – NHS), изборна комисија и јавни сервиси; подршку локалном новинарству кроз Стратегију развоја локалних медија (Local Media Strategy); разматрање обавезе јавног сервиса BBC‑ja да систематски доприноси медијској писмености; олакшавање приступа провјереним здравственим информацијама и подршку грађанима у препознавању онлајн превара.
- Припрема дјеце и младих за дигиталну будућност
Други приоритет усмјерен је на развој критичког мишљења и сигурних онлајн навика код дјеце и младих, али и на јачање компетенција одраслих који их прате. План предвиђа јачање медијске писмености у националном курикулуму, обавезну примјену ажурираног наставног плана и програма у свим школама, подршку развоју напредних дигиталних вјештина ученика средњих школа, јасније смјернице за безбједност ученика у образовању (Keeping Children Safe in Education – KCSIE) у контексту нових онлајн ризика, улагање у Национални центар за рачунарство (дигитална и AI писменост наставника), обуке наставника за теме екстремизма и мизогиније, развој Центра за онлајн безбједност дјеце (Kids Online Safety Hub) за родитеље и старатеље као подршка њиховим напорима да заштите дјецу онлајн и интеграцију медијске писмености у рад са омладинским радницима. Осим тога, наглашава се потреба да ученици уче о deepfake садржајима у оквиру здравственог, емоционалног и сексуалног образовања.
- Јачање локалних иницијатива и подршка рањивим групама
Трећи приоритет препознаје важност локалних заједница и „добро познатих“ мјеста као што су библиотеке и омладински клубови, гдје се грађани осјећају сигурније да уче и вјежбају дигиталне вјештине. У том погледу, акциони план предвиђа тренинге и развој практичних алата за оснаживање локалних власти у погледу суочавања са штетним онлајн информацијама и дигиталним пријетњама, наставак финансирања програма за друштвену кохезију (Common Ground Resilience Fund), улагање у пројекте медијске писмености кроз Фонд за иновације дигиталне инклузије (Digital Inclusion Innovation Fund) и подршку пројектима који се баве антисемитизмом у образовању и јачањем медијске писмености. Офкомова Стратегија медијске писмености и мрежа Разумијевање медија (Making Sense of Media) препознате су као кључни канали за координацију локалних интервенција.
- Кохерентан приступ државе и међусекторска координација
Четврти приоритет бави се управљањем и координацијом: циљ је да медијска писменост буде уграђена у релевантне стратегије владе (дигитална инклузија, борба против насиља над женама и дјевојкама, омладинска политика, здравље мушкараца и жена), те да различити актери – министарства, локалне власти, Офком, универзитети, школе, библиотеке, медији, онлајн платформе и НВО – дјелују усклађено. План предвиђа редовне сусрете креатора политика и регулатора ради размјене увида о дезинформацијама, јачање заједничке базе доказа о утицају обмањујућег садржаја, размјену резултата истраживања и подстицање коришћења Офкомовог евалуационог приручника (Ofcom Evaluation Toolkit) за евалуацију пројеката медијске писмености.
За безбједну и информисану дигиталну нацију
На крају, Акциони план наглашава да је изградња „безбједне и информисане дигиталне нације“ дугорочан процес који захтијева континуирано праћење, прилагођавање и обнову мјера у складу с технолошким и друштвеним промјенама. Влада преузима улогу координатора и покретача, али јасно поручује да успјех зависи од тога да сви актери – од регулатора и школа, преко медија и платформи, до породица и локалних заједница – препознају медијску и дигиталну писменост као заједнички приоритет и систематски је уграђују у своје политике, програме и праксу.
