На Самиту будућности Уједињених нација, одржаном у Њујорку 22. септембра 2024. године, свјетски лидери усвојили су Пакт за будућност, свеобухватни споразум у чијем саставу се налази и Глобални дигитални споразум (енгл. Global Digital Compact), који представља општи оквир за глобално управљање дигиталним технологијама и вјештачком интелигенцијом.
Дигиталне технологије све убрзаније мијењају наш свијет, пружајући великом дијелу човјечанства небројене развојне прилике, али и суочавајући нас с изазовима с каквима се раније нисмо сусретали. Глобални дигитални споразум (ГДС) настао је управо из настојања да се човјечанство уведе у безбједну и одрживу дигиталну будућност, у којој ће позитивне стране нових технологија постати доступне читавом човјечанству и у којој ће бити смањени ризици од злоупотребе технологија. У том смислу, ГДС је замишљен као свеобухватан оквир међународне сарадње, заснован на поштовању људских права и коришћењу потенцијала дигиталних технологија у сврху убрзаног постизања циљева одрживог развоја.
Правно упориште ГДС-а чине Повеља Уједињених нација и међународно право, укључујући Универзалну декларацију о људским правима и циљеве из Агенде 2030. ГДС такође узима у обзир визије обликоване на Свјетском самиту о информационом друштву и пратеће документе.
Основни принцип на којем почива ГДС јесте да се сва људска права: грађанска, политичка, економска, социјална и културна, као и основне људске слободе, морају поштовати, штитити и промовисати, како у стварном тако и у виртуелном свијету.
ГДС подстиче мултисекторску сарадњу између држава, међународних организација, приватног сектора, невладиних организација, академске заједнице, технолошких компанија и стручњака. Кључну улогу у координацији и обезбјеђивању ресурса за спровођење циљева ГДС-а има Организација уједињених нација.
Који су кључни циљеви ГДС-а?
Превазилажење дигиталног јаза и убрзан рад на постизању циљева одрживог развоја.
У оквиру овог циља дефинишу се модалитети: I) омогућавања приступа интернету за све људе; II) јачања дигиталне писмености, дигиталних вјештина и капацитета; III) доступности јавних дигиталних добара и инфраструктура као што су софтвер отвореног кода, отворени подаци, јавно доступни модели вјештачке интелигенције и сл.
Повећање дигиталне инклузије и стварање предуслова да сви остварују корист од дигиталне економије, укључујући маргинализоване групе.
Овај циљ укључује: I) пружање техничке помоћи земљама у развоју за спровођење дигиталне трансформације; II) развијање транспарентних законодавних, регулаторних и политичких оквира дигиталне трансформације и дијељење најбоље праксе; III) обезбјеђивање програма обуке за оснаживање дигиталних вјештина радне снаге и предузетника, укључујући жене, младе и маргинализоване групе; IV) побољшање безбједности дигиталних система и података како би се омогућило безбједно пословање и трансакције у дигиталном окружењу; V) промовисање иновација и дигиталног предузетништва.
Јачање инклузивног, отвореног и безбједног дигиталног простора који поштује, штити и промовише људска права.
Овај циљ укључује: I) настојања да развој и примјена националних законодавстава која се тичу дигиталних технологија буду усклађени с међународним правом, укључујући и међународно право о људским правима; II) успостављање правних механизама за заштиту права дјеце у дигиталном простору; III) забрану спречавања слободног протока информација и идеја осим у случајевима дефинисаним одредбама међународног права.
Промовисање одговорне, праведне и интероперабилне употребе података.
Овај циљ подразумијева: I) развијање глобалних оквира за управљање подацима на начин који штити приватност и безбједност података; II) развијање заједничких стандарда за податке који омогућавају интероперабилност и смањују разлике у доступности података између земаља; III) побољшање прикупљања и анализе података у циљу праћења циљева одрживог развоја; IV) омогућавање безбједних и повјерљивих међународних токова података, уз поштовање правних и приватних оквира; V) промовисање интероперабилности националних, регионалних и међународних оквира управљања подацима.
Унапређење међународног управљања вјештачком интелигенцијом.
Овај циљ укључује: I) оснивање међународног научног панела за процјену ризика и користи од вјештачке интелигенције; II) јачање капацитета земаља у развоју за коришћење технологија вјештачке интелигенције; III) промовисање транспарентности и људске контроле у развоју и имплементацији система вјештачке интелигенције.
Који су кључни принципи ГДС-а?
- Инклузивност: Све државе, укључујући земље у развоју, и сви учесници позвани су да учествују у обликовању глобалне дигиталне будућности.
- Развојно оријентисан приступ с упориштем у Агенди 2030: Подстицање сарадње која користи технологије у сврху убрзаног напретка, искоријењивања сиромаштва и одговарања на потребе земаља у развоју.
- Одрживи развој: Хватање у коштац с актуелном концентрацијом технолошких капацитета и тржишне моћи, у сврху праведне дистрибуције користи од дигиталне сарадње и смањења постојећих неједнакости.
- Родна равноправност: Посебан фокус на оснаживању жена и дјевојака и њихово пуно и равноправно укључивање у дигиталну сферу.
- Еколошка одрживост: Минимизирање негативних утицаја дигиталних технологија на жиавотну средину.
- Дигитална приступачност за све: Могућност приступа дигиталним технологијама и услугама по повољним цијенама као предуслов за укључивање свих људи у дигитални свијет, уз поштовање језичких и културних различитости.
- Ослањање на интероперабилне дигиталне системе који међусобно комуницирају и размјењују информације као кључне катализаторе развоја.
- Развој безбједних и поузданих технологија у служби човјека: Промовисање одговорног, поузданог и транспарентног приступа у развоју нових технологија и вјештачке интелигенције, подређеног интересима човјека.
- Подстицање креативности и конкуренције као покретача дигиталног напретка за друштва и компаније свих величина.
У контексту утврђених циљева и принципа, ГДС дефинише конкретне обавезе и акције које се требају спровести до 2030. године, међу којима су повезивање свих људи на интернет уз смањење трошкова приступа, повезивање свих болница и школа на интернет, повећање дигиталних вјештина кроз едукацију и обуку, борба против дигиталног насиља, нарочито над дјецом и женама, јачање повјерења у дигиталне платформе кроз транспарентност и одговорност итд. У том смислу, ГДС није само визија него и акциони план за свијет у којем дигиталне технологије служе човјечанству. Његова успјешна реализација почива на колективној посвећености, иновативности и солидарности.
