Поводом обиљежавања Глобалне седмице медијске и информационе писмености, а у оквиру кампање “Дани медијске и информацијске писмености”, у Сарајеву је у организацији Савјета Европе – Канцеларија у Сарајеву и Регулаторне агенције за комуникације 25. и 26. октобра 2022. године одржана конференција под истим називом. Овај догађај је организован у оквиру пројекта Савјета Европе „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018-2021. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург.
На конференцији су представљене студије које су израђене на иницијативу Регулаторне агенције за комуникације уз подршку Савјета Европе и у оквиру поменутог пројекта „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“, чији су аутори домаћи и међународни експерти из области медијске и информациone писмености.
Савјет Европе – Канцеларија у Сарајеву је у сарадњи са aгенцијом за дигитални маркетинг „Lillium Digital“ на занимљив начин, путем различитих канала комуникације, међу којима је и Facebook страница Медијска и информацијска писменост у Босни и Херцеговини, пратећим инфографикама представио студије широкој јавности, које слиједе у наставку текста.
Инфографике
Јесте ли знали да су жене предмет вијести или извор информација у традиционалним медијима у само 11% случајева и да само 30% руководећих позиција у медијском сектору у БиХ припада женама? Више прочитајте у студији Медији и род – према родно уравнотеженој заступљености и учешћу у медијима у Босни и Херцеговини, чије су ауторице Кристина Розгоњи и Џенифер Адамс и на веб-сајту medijskpismenost.ba.
Шта је то умјетна интелигенција и како свакодневно утиче на наше одлуке? Више прочитајте у студији Одговорна умјетна интелигенција – утицај одговорне умјетне интелигенције на људска права и перспективе медијске писмености у контексту БиХ, ауторица Бојане Костић и Керолин Сајндерс и на веб-сајту medijskpismenost.ba.
Лажне вијести, кликбејт, дезинформације и надринаука су честа појава у нашем медијском простору, а проценат грађана који су подложни овој појави је још увијек велики. Више прочитајте у студији Основе дигиталне медијске писмености, информацијски поремећај и дезинформисање у контексту Босне и Херцеговине, чији су аутори Мартина Чепмен, Рикардо Кастелини да Силва и Јоана Авадани и на веб-сајту medijskpismenost.ba.
Који су то примјери добре праксе у оквиру развоја медијске и информационе писмености, како су ови примјери примјењиви у БиХ контексту, и много више прочитајте у студији Примјена европских и међународних стандарда медијске и информационе писмености у различитим домаћим институцијама, ауторица Кристине Розгоњи и Бојане Костић и на веб-сајту medijskapismenost.ba.
Више о активностима у склопу кампање и опћенито у пољу Медијска и информацијска писменост у Босни и Херцеговини прочитајте на сљедећим линковима:
https://www.coe.int/…/media-and-information-literacy…
