За www.medijskapismenost.ba припремиле ЈУ Библиотеке Сарајева.
Важност програма дигитализације огледа се и у чињеницама да је базиран на пружању приступа дигитализованим материјалима данас и у будућности, на развијању техничке инфраструктуре за приступ тим материјалима, те на обезбјеђењу права, дигитализације и архивирања дигиталних публикација. То, заправо, представља и подстицај за развој креативне индустрије у оквиру институција културе, промоцију дигитализације као вида очувања културно-историјске баштине, управљање трајним архивама, демократизацију приступа јавном добру и подизање нивоа свијести о значају и потреби заштите документарног наслијеђа.
Јавна установа Библиотека Сарајева континуирано ради на дигитализацији вриједне библиотечке грађе те сарађује са другим културним институцијама које су својим архивским примјерцима и дигиталним ресурсима дијелом употпуниле збирке/фондове Библиотеке (и обратно). С циљем бољег приступа грађи и њеног очувања најприје се кренуло с дигитализацијом властите збирке. Након процеса дигитализације неке публикације постале су јавно доступне, било путем интернета (на матичној веб страници Библиотеке) било као специјално/дигитализовано издање на оптичком носачу записа (CD/DVD).
Библиотека Сарајева ће и у наредном периоду наставити, а по могућности и интензивирати рад на дигитализацији културно-историјске баштине (дигитализација/ремедијализација збирки, фондова и раритета у властитом посједу и јавном власништву) у складу са УНЕСКО-вим Смјерницама за пројекте дигитализације (IFLA) и стандардима Европске уније. С тим у вези, Библиотека је израдила и властите смјернице односно упутство за одабир библиотечке грађе за дигитализацију, похрањивање и презентацију дигитализoваних садржаја, у којем је наведено које су то кључне компоненте пројекта дигитализације, затим дате смјернице за израду дигиталног регистра, смјернице за одабир грађе, те приказан начин дигитализације, организације и презентације дигитализованог садржаја. Наравно, за доношење одлуке коју врсту грађе одабрати за дигитализацију потребно је процијенити вриједност грађе на темељу општих и посебних критеријума. Општи критеријуми би подразумијевали основне разлоге дигитализације као што је нпр. побољшан приступ и/или заштита оригинала; док би посебни критеријуми селекције били засновани на садржају или захтјевима за кориштење. Предност грађе предложене за дигитализацију процијењена је и према њеном интелектуалном садржају, историјској и материјалној вриједности, при чему су примијењени неки од сљедећих критеријума: ријетке књиге, документи и друга грађа која је значајна за БиХ, односно град Сарајево и која је означена као споменик културе; степен осјетљивости и оштећења грађе; умјетничка, интелектуална и друга вриједност; важност за установу (нпр. дјело се идентификује с установом – Библиотека Сарајева); важност за разумијевање одређеног предметног подручја и слично.
Приликом одабира грађе за дигитализацију посебно су узете у обзир и све предности дигитализације докумената: тренутни приступ најчешће кориштеним документима; лакши приступ саставним дијеловима публикација (нпр. чланцима у часописима); бржи приступ документима који се налазе у некој веома удаљеној библиотеци; могућност заштите драгоцјених оригинала од потенцијалних оштећења; могућност дуготрајнијег чувања докумената подложних пропадању; олакшано претраживање и проналажење жељених докумената, укључујући и пуни текст; могућност пружања услуга и задовољавања многих захтјева давањем на кориштење копија (скенираних, фотокопираних, слајдова, фотографија); смањење трошкова испоруке докумената итд.
Такође, било је важно дигитализовану грађу правилно каталогизирати, те учинити метаподатке доступнима. Dublin Core схема метаподатака представља стандард који служи за опис информационих извора различитих подручја информације, а састоји се од петнаест елемената који су подијељени у три скупине. Прву скупину, односно садржај, чине наслов, тема, опис, извор, језик, однос и опсег; друга скупина је интелектуално власништво, које подразумијева ствараоца, издавача, сарадника и власничка права; трећу скупину, појавност, чине датум, тип, формат и идентификатор.
Дигитализовану грађу похрањену на веб-страници било је потребно и класификовати по одређеним критеријумима како би корисницима олакшали претраживање фонда електронских записа. Стога је јединствени мени сачињен методом разврставања по основним УДК скупинама и/или према врсти грађе (нпр. монографске публикације, серијске публикације, фотографије, рукописи, аудио-визуелна грађа и слично). Претраживање веб-странице омогућено је и путем намјенски програмираног претраживача (кључне ријечи и сл.).
Дигитализираној збирци ЈУ Библиотека Сарајева можете приступити путем сљедећег линка: https://digital.bgs.ba/
