У тексту који слиједи сазнаћете у којој мјери бх. домаћинства располажу паметним мобителом, у коликом проценту дјеца располажу сопственим паметним телефоном, у којој мјери га користе за приступање интернету, те којим садржајима најчешће приступају путем паметног телефона.
У не тако давна времена, лутка и лопта били су метафора за дјетињство. Иако су обоје остали вјерни пратиоци дјетињства, паметни/мобилни телефони све више освајају пажњу и срца дјеце.
Истраживања показују да добар дио дјеце сматра да им боравак онлајн замјењује дружење, играње и излазак вани. И док су родитељи неких старијих генерација које припадају XX в. доживљавали као проблем то што су им дјеца стално напољу, родитељи данашњих нараштаја доживљавају као проблем то што им дјеца превише времена бораве онлајн. Истраживање под називом „Медијске навике дјеце и ставови родитеља“ које су 2020. провели Регулаторна агенција за комуникације и УНИЦЕФ у БиХ дало нам је јасан увид у то колико су паметни телефони дјеци важни, у које сврхе га користе и колико времена проводе уз њих.
По свој прилици, паметни мобител представља готово незаобилазан медијски уређај у свакој босанскохерцеговачкој породици. Подаци добијени од родитеља показали су да готово сва дјеца живе у домаћинствима која посједују паметни телефон (93%).
Кад је ријеч о бх. домаћинствима, властити паметни телефон посједује 37% дјеце, тим чешће што су старија: 6% најмлађе дјеце, 9% дјеце узраста 4 до 6 година, 44% дјеце од 7 до 10 година, 66% дјеце од 11 до 14 година, те 71% дјеце од 15 до 18 година. Са порастом процента посједовања властитог паметног телефона опада проценат коришћења „кућног“ паметног телефона од стране дјеце. Наиме, паметни телефон који не припада дјеци, него неком другом члану домаћинства, тзв. „кућни“ паметни телефон, користи 41% дјеце узраста од 0 до 3 године, 62% дјеце узраста од 4 до 6 година, али 21% дјеце узраста од 15 до 18 година.
Подаци добијени анкетирањем дјеце узраста 7-18 година показују да, за гледање/слушање садржаја, као што су видео-клипови, телевизијски програми или филмови и сл. код куће или негдје другдје, дјеца свих узраста у највећем проценту користе управо паметни телефон. Његово коришћење у ове сврхе расте са порастом старости дјетета, мада га и у добној групи 7-10 година користи осам од десет дјеце, а у старијим узрастима девет од десет њих. Кад је ријеч о млађој дјеци, подаци добијени од родитеља показују да свако друго дијете, тј. 49% дјеце узраста 0 до 3 године нема приступ интернету. Говорећи о дјеци овог узраста која приступају интернету, њих 64% то чини путем паметног телефона. Кад је ријеч о дјеци узраста 4 до 6 година, двоје од десеторо њих тј. 18% нема приступ интернету. Они који буду онлајн, за те сврхе користе паметни телефон у 63% случајева.
Дјеца узраста 7-18 година за приступ интернету користе различите уређаје. Убједљиво највише њих (93%), уз остале уређаје, у ову сврху употребљава паметне телефоне. У узрасту 7-10 година деветоро од десеторо (87%) дјеце користи паметни мобител да би било онлајн, што чине и скоро сва дјеца старијег узраста (95% дјеце узраста 11-14 и 97% узраста 15-18). Све у свему, паметни телефон представља уређај који дјеца узраста 7-10 г. (81%) најчешће користе да би била онлајн.
Омиљени садржаји које дјеца прате путем паметног телефона су јутјубери, цртани филмови, музички садржаји/видеа, игрице, смијешна видеа и видеа о стварима које занимају дјецу. Уз то, девет од десет (85%) дјеце узраста од 7 до 18 година користи барем једну друштвену мрежу и/или страницу и/или апликацију за размјену порука и њихова употреба расте са узрастом. Друштвене мреже које највише привлаче дјецу јесу Instagram, Viber, Youtube, Facebook, WhatsApp, Tik Tok и Snapchat.
Кад је ријеч о времену које дјеца проведу користећи паметни/мобилни телефон, подаци добијени од дјеце узраста 7-18 г. показују да у току уобичајеног радног дана дјеца у просјеку проведу два и по сата уз паметни/мобилни телефон, тим више што су старија. Просјечно вријеме које дјеца овог узраста викендом проведу уз паметни/мобилни телефон износи 2 сата и 50 минута, тим више што су старија.
Имајући у виду горе наведене резултате истраживања, који недвосмислено откривају какву улогу и колики значај технологија мобилних/паметних телефона има у животима дјеце и младих, постаје јасно у којој мјери је важно да родитељи, школа, медији, владине и невладине организације благовремено пренесу дјеци конкретне смјернице о томе како да што боље искористе све предности и невјероватне могућности које ова технологија пружа, а да при томе избјегну ризике и штете које она собом беспоговорно носи.
