Интернет као инфраструктура и комуникациони медијум за релативно кратко вријеме постао је универзални носилац културе савременог доба. Интернет комуникација промијенила је концепт времена и простора и довела до брисања јасних граница између физичког и виртуелног свијета. Данашња дјеца и адолесценти заправо и не познају свијет прије појаве интернета. Они доживљавају интернет и мобилну технологију као природан сегмент медијског екосистема у који су уроњени и који радо прихватају. Као и свака технологија, интернет је донио неке несумњиве вриједности, али истовремено и потенцијал да угрози ништа мање важне вриједности у свим аспектима живота. Имајући то у виду, можемо рећи да интернет и дигитална технологија истовремено представљају поље бројних прилика и ризика.
Трећина свих корисника интернета данас су дјеца и млади. Према подацима Међународне уније за телекомуникације (ИТУ), свако треће дијете на глобалном нивоу користи интернет, док УНИЦЕФ процјењује да је 71% младих већ на интернету. Уз то, процјењује се да ће у наредних пет година проценат дјеце корисника интернета бити удвостручен. Дјеца су трајно и досљедно присутна на интернету и интернет снажно утиче на обликовање њихове свакодневнице и стварности. С друге стране, многа дјеца још увијек немају приступ интернету код куће, што је један од аспеката и даље присутног дигиталног јаза.
Према подацима ИТУ-а, земље са ниским приходима имају тенденцију да имају мање дјеце корисника интернета него земље са високим приходима. Већина дјеце и младих корисника интернета интернету приступају путем више уређаја. Међу дјецом и младима најпопуларнији уређај за приступ интернету је мобилни телефон, а слиједе га десктоп рачунари и лаптопи. Старија дјеца и дјеца у богатијим земљама углавном користе више уређаја, а дјечаци користе нешто више уређаја него дјевојчице у свим анкетираним земљама.
Кад је ријеч о количини времена које проводе на интернету, на глобалном нивоу дјеца и млади проводе у просјеку око два сата дневно на интернету током седмице и отприлике дупло више од тога током викенда. Са узрастом расте и количина времена које дјеца проводе на интернету тако да адолесценти (узраста од 15 до 17 година) у просјеку буду онлајн између два и по сата и пет сати и 20 минута, у зависности од земље.
Говорећи о садржајима који дјецу највише привлаче на интернету, подаци ИТУ-а показују да и дјевојчице и дјечаци највише воле гледати видео-исјечке. Више од три четвртине дјеце и младих који користе интернет кажу да видео-исјечке гледају на интернету барем једном седмично, било сами или са другим члановима своје породице. Оно што такође снажно привлачи дјецу и младе јесу друштвене мреже, и много је дјеце и младих који користе неколико платформи друштвених медија као што су Facebook, Tviter, Tik Tok или Instagram.
У Босни и Херцеговини готово 80% дјеце од 7 до 18 година у типичној седмици у току школске године свакоднево борави онлајн и тај постотак расте са узрастом дјеце. Кад је ријеч о најмлађима, анкета родитеља показала је да скоро половина дјеце узраста од 0 до 3 године и 18% дјеце узраста 4 до 6 г. не користи интернет.
Убједљиво највише дјеце узраста 7-18 година (93%) за приступ интернету употребљава паметни телефон. Знатно мање дјеце истиче да за приступ интернету користи лаптоп и десктоп рачунаре, чије коришћење расте са узрастом дјетета. Слиједе таблет, који за приступање интернету чешће користе дјеца узраста 7-10 г. него старија дјеца, па Смарт ТВ. Кад је у питању уређај путем којег најчешће приступају интернету, дјеца узраста 7-10 г. опет убједљиво (81%) наводе паметни мобилни телефон.
Подаци добивени од дјеце показују да, у току уобичајеног радног дана, дјеца у просјеку два и по сата буду онлајн. Што су старија, то је вријеме које проводе уз информационо-комуникационе технологије дуже, будући да употреба паметних телефона/мобитела и вријеме проведено онлајн расту са узрастом. Вријеме које дјеца проводе на интернету викендом увећава се у просјеку за око пола сата. Родитељске процјене, опет, указују да, у зависности од узраста, дјеца проведу 12 до 24 минуте више на интернету него што то сама процјењују. Према подацима прикупљеним од родитеља, дјеца узраста 0-3 године користе интернет 20 минута у току дана, док дјеца узраста 4-6 г. дневно проведу 51 минуту онлајн. Подаци добивени од родитеља потврђују да се викендом све активности дјеце узраста 7-18 година које подразумијевају боравак пред екраном продужавају, тако да је повећано просјечно вријеме које дјеца проведу уз мобителе/паметне телефоне, ТВ програм, игрице и на интернету, уз исту тенденцију да родитељске процјене овако проведеног времена надмашују оне које су дала сама дјеца/адолесценти.
Међу садржајима које дјеца од 4 до 18 година гледају/прате/слушају/раде предњаче садржаји који се у потпуности или великим дијелом ослањају на интернет као комуникациони медијум. У питању су интернет/јутјуб личности, цртани филмови, музички садржаји/видеа, игрице, смијешна видеа, играни филмови и серије за дјецу и сл. Истраживање је показало да гледање јутјубера привлачи 60% дјеце од 4 до 18 година, 5% више него кад је ријеч о цртаним филмовима, који су се обрели на другом мјесту по гледаности, с тим да са старошћу дјеце праћење јутјубера расте, а гледање цртаних филмова опада.
Мада већину времена које проводе уз информационо-комуникационе технологије и медијуме, дјеца, у ствари, проводе пред екраном, ипак 42% дјеце од 11 до 18 година сматра да добро контролишу вријеме које проводе пред екраном, док више од половине дјеце наведеног узраста (55%) сматра да има добру равнотежу између времена које проводе на екрану и других ствари.
(Поједини дијелови овог текста преузети су из „Смјерница за креаторе политика о заштити дјеце на интернету“ које је 2020. године израдила Међународна унија за телекомуникације те из истраживања под називом „Медијске навике дјеце и ставови родитеља“ које су 2020. године реализовали Регулаторна агенција за комуникације (РАК) и УНИЦЕФ у БиХ у сарадњи са агенцијом Custom Concept.
