Утврђено је да дјеци на интернету пријети пет категорија ризика. То су: ризици повезани са садржајем, ризици повезани са понашањем, ризици повезани с контактима, ризици за потрошаче и општи ризици (ризици повезани са напредном технологијом, ризици по здравље и опште добро, додатни ризици по приватност и заштиту података). Како би допринијела заштити малољетника, која је дефинисана као важан политички циљ Европске уније, Европска комисија објавила је у октобру 2025. Смјернице о мјерама за постизање високог нивоа приватности, безбједности и заштите малољетника на интернету у контексту примјене Акта о дигиталним услугама (ДСА).
Смјернице садрже мјере за заштиту дјеце од свих пет категорија ризика међу којима су изложеност незаконитом или штетном садржају, врбовање (grooming), изазивање зависности, дигитално насиље, манипулативно оглашавање итд. Циљ смјерница, између осталог, јесте и пружање помоћи координаторима за дигиталне услуге и надлежним националним тијелима у примјени и тумачењу члана 28. Уредбе (ЕУ) 2022/2065 (ДСА).
Поред званичне верзије, Европска комисија израдила је посебну верзију смјерница намијењену родитељима у форми брошуре.
Смјернице садрже мјере којих би се требале придржавати онлајн платформе доступне малољетницима у циљу обезбјеђивања високог нивоа приватности, безбједности и заштите малољетника на интернету, међу којима су:
- стављање права дјеце на прво мјесто,
- уграђивање принципа приватности, безбједности и заштите малољетника у сам дизајн платформе,
- примјена тачних и поузданих метода провјеравања узраста корисника,
- постављање највишег нивоа приватности, безбједности и заштите у оквиру задатих поставки (default) на рачунима малољетника,
- креирање интернет интерфејса у складу са узрастом малољетника,
- прилагођавање дизајна и функционисања система за препоручивање намијењеног малољетницима,
- увођење ефикасније модерације штетних садржаја,
- омогућавање једноставног пријављивања непримјерених објава,
- увођење ефикасних мјера за подршку корисницима (малољетницима) и родитељима/старатељима.
Општи принципи на којима почивају смјернице су: пропорционалност и примјереност, заштита права и интереса дјетета, интегрисање високих стандарда приватности, безбједности и заштите у дизајн/развој/рад услуга интернет платформи и дизајн услуга интернет платформи доступних малољетницима у складу са њиховим развојним, когнитивним и емоционалним потребама.
Попут ДСА, смјернице усвајају приступ заснован на процјени ризика, признајући да различите платформе могу представљати различите врсте ризика за малољетнике, у зависности од њихове природе, величине, сврхе и корисничке базе.
Смјернице се односе на све онлајн платформе доступне малољетницима, укључујући и пружаоце врло великих интернет платформи (Јутјуб, Инстаграм, Фејсбук и сл.) и врло велике интернет претраживаче (Гугл, Бинг и сл). Смјернице се не примјењују на пружаоце интернет платформи који се сматрају микропредузећима и малим предузећима, као ни на апликације за размјену порука (нпр. Месинџер, Телеграм и сл.).
Ово су неке од кључних препорука:
- Постављање највишег нивоа приватности, безбједности и заштите у оквиру задатих поставки (default) на рачунима малољетника како би њихове личне информације, подаци и садржаји на интернету били скривени од особа с којима нису повезани, чиме се смањује ризик од нежељених контаката.
- Измјене система за препоруке на платформама ради смањења ризика опетованог излагања дјеце истим/штетним садржајима; омогућавање малољетницима потпуно и трајно ресетовање препорученог пописа садржаја.
- Омогућавање блокирања и утишавања било ког корисника, уз обавезно спречавање додавања у виртуелне групе без изричите сагласности малољетника, у циљу превенције дигиталног насиља.
- Забрана преузимања или прављења снимака екрана садржаја које објављују малољетници, како би се спријечила нежељена дистрибуција сексуализованих или интимних материјала и случајеви сексуалне уцјене.
- Искључивање у оквиру задатих поставки функција које подстичу прекомјерно кориштење као што су број знакова “свиђа ми се” или “реакција”, “одржавање успјешног низа” (streaks), обавијештење да корисник типка, “потврде читања”, аутоматска репродукција видео-садржаја (autoplay) и аутоматска обавјештења (нотификације). Уклањање елемената дизајна који су претежно усмјерени на изазивање зависности и онемогућавање аутоматског активирања четботова и филтера вјештачке интелигенције интегрисаних у платформе.
- Искључивање филтера који се могу повезати са негативним утицајем на поимање властитог тијела, самопоштовање и ментално здравље.
- Искључивање функција као што су геолокација, микрофон, приступ фотографијама и камери, синхронизација контаката и све функције праћења које нису нужне.
- Осигуравање да системи за препоручивање дају предност изричитим позитивним или негативним преференцијама корисника и да се ослањају на имплицитне сигнале који се заснивају на обрасцима претраживања на платформи тек након што се процијени да ли је то у најбољем интересу малољетника, при чему треба узети у обзир начела смањења количине података и транспарентности. Такође, осигурати да се системи за препоручивање не ослањају на прикупљање података о понашању које обухвата активности малољетника изван платформе.
- Заштита дјеце од искориштавања на темељу недостатка комерцијалне писмености — спречавање изложености огласима и праксама које могу бити манипулативне, незаконите, неетичне, довести до нежељених трошкова или подстицати зависничко понашање, укључујући виртуелне валуте и плаћене наградне кутије (loot box).
- Унапређење модерације и алата за пријављивање – обавезно увођење брзог повратног одговора корисницима и прописивање минималних захтјева за алате родитељске контроле.
- Дизајнирање алата за родитеље/старатеље на начелима комуникације, учења и оснаживања, а не контроле, и подупирање аутономије и самосталности малољетника. Осигурати да ови алати буду ефикасни и да не смију несразмјерно ограничавати права малољетника на приватност или приступ услугама.
Смјернице такође препоручују употребу ефикасних алата за потврду узраста који ће бити прецизни, поуздани, отпорни (да их није лако заобићи), ненаметљиви (у смислу задирања у права корисника) и недискриминаторни. Пружаоци интернет платформи које су доступне малољетницима могли би на тај начин млађим корисницима ограничити приступ садржајима који нису прилагођени њиховом узрасту као што су игре на срећу, порнографија, врбовање и сл. Осим тога, уз помоћ алата за провјеру узраста платформе би могле онемогућити одраслим особама да приступе одређеним платформама предвиђеним за малољетнике, осим у законски оправдане сврхе и тако смањити ризик од нежељених контаката. Најзад, алати за провјеру узраста потенцијално ће подржати дизајн саме услуге који је примјерен узрасту, чиме би се допринијело стварању безбједнијих интернет простора за дјецу и младе.
Најкасније након 12 мјесеци, Европска комисија преиспитаће ове смјернице узимајући у обзир практично искуство у примјени ДСА, као и технолошке, друштвене и регулаторне промјене у том подручју.
