Свакодневним коришћењем интернета, обављајући уобичајене активности у сврху образовања, забаве, информисања, куповине или комуникације, на мрежи остављамо мноштво личних података. Док европски законодавци апелују да су свијест међу појединцима и њихова контрола кључни за обезбјеђење ефикасне примјене права из области заштите приватности и заштите личних података, истина је да већина људи занемарује могућности злоупотребе личних података у дигиталном простору. Није довољно да терет заштите сопствене приватности у онлајн простору препустимо установљеним прописима. Потребно је да знамо како можемо да повећамо контролу над својим подацима на мрежи и како можемо да препознамо евентуалне злоупотребе.
Дигитализација је омогућила брзо, лако и јефтино креирање, размјену и обраду огромних количина података, без историјског преседана. То је довело до веће ефикасности и продуктивности у приватном и јавном сектору, као и до незабиљежених могућности друштвене сарадње и повезаности. С друге стране, дигитална обрада података донијела је са собом и извјесне изазове и ризике по приватност и заштиту личних података, с обзиром на то да се наши подаци обрађују на све сложеније и нетранспарентније начине.
Свака наша посјета интернету резултира додатним откривањем личних података, који откривају не само различите видове нашег идентитета (адресу становања, приватну и пословну е-маил адресу, степен образовања, радно мјесто, профиле на друштвеним мрежама, финансијске податке и др.) него и наше вриједности, ставове, укусе, склоности, интересовања и сл. Поред тога, свака наша активност на интернету резултира и остављањем тзв. метаподатака који откривају нпр. вријеме, начин и мјесто са ког смо приступили одређеној веб-страници. Сви ти подаци и метаподаци трајно остају на мрежи, чак и након брисања, и предмет су непрестане обраде, аутоматске или ручне, која укључује систематизацију, упоређивање, укрштање, похрањивање или просљеђивање података. Међутим, важно је да обрада наших личних података буде усклађена са важећим прописима о заштити личних података. Европска унија усвојила је 2016. Општу уредбу о заштити података (ГДПР) која у члану 5. дефинише принципе обраде личних података, која укључују законитост, поштеност, транспарентност, ограничење сврхе, смањење количине података, тачност података, ограничавање чувања, цјеловитост и повјерљивост. Уз ГДПР, важећи европски правни оквир, којим се обезбјеђује заштита приватности и личних података, дефинисан је и Директивом 2002/58/ЕК те Директивом 2006/24/ЕК. У Босни и Херцеговини на снази је Закон о заштити личних података („Сл. гласник БиХ“, бр. 49/06) којим је основана Агенција за заштиту личних података у БиХ. Сви прописи који регулишу питања заштите личних података грађана БиХ доступни су на страници Агенције.
Препоруке у вези са заштитом личних података и приватности на интернету:
- Сазнајте на који начин функционише интернет, како се на њему прикупљају ваши подаци и шта се с њима догађа.
- Сазнајте на који начин остављамо своје и туђе податке на интернету и да ли су они у опасности.
- Заштитите своје уређаје: властите рачунаре, таблете и телефоне не остављајте без надзора, поготово ако нису закључани и налазе се на јавном мјесту (нпр. у канцеларији, кафићу итд.). Користите сложене, дуге лозинке, са већим бројем знакова и комбинацијом слова и бројева. Не користите лозинке са бројевима и ознакама које означавају датуме и догађаје из вашег живота.
Извор: TheDigitalArtist/Pixabay
- Инсталирајте антивирусни софтвер и редовно га ажурирајте
- На друштвеним мрежама провјерите поставке приватности: уколико сте активни на друштвеним мрежама, провјерите поставке приватности и одлучите, које податке желите да подијелите са непознатим особама, које са пријатељима, а које уопште не желите да дијелите. Информишите се на који начин то можете да учините.
- Не преузимајте програме и не отварајте датотеке које сте примили од непознатих особа. Тако бисте свој рачунарски систем потенцијално могли да изложите вирусима или могућем праћењу присутних података. Информишите се о алатима који могу да вас заштите од веб-праћења.
- Будите опрезни са коришћењем јавне Wi-Fi мреже и јавних рачунара: избјегавајте дијељење повјерљивих информација за вријеме кориштења јавне Wi-Fi мреже или јавних рачунара. Информишите се о ризицима кориштења Wi-Fi мреже, као и начинима да своје податке заштитите.
- Будите опрезни при избору особа са којима дијелите информације.
- Не објављујте податке других особа без њиховог допуштења.
- Будите опрезни када је у питању садржај који објављујете, посебно садржај који се тиче дјеце. Личне податке дијелите само када је то неопходно и када су заштићени.
- Посебно будите опрезни када учествујете у онлајн анкетама, квизовима, клађењу и другим садржајима који подразумијевају остављање личних података.
- Дјецу упутите у правила комуницирања и приватности на интернету, напомињући како треба да се поставе уколико им неко затражи личне податке.
