Једноставан приступ дјеце и младих интернету, поред свих погодности које пружа, може их изложити непримјереним садржајима, па тако и порнографским, који могу нанијети огромну штету њиховом физичком и менталном здрављу.
Утицај порнографских садржаја на дјецу и младе
Свакодневним коришћењем интернета у сврху образовања, комуникације и забаве дјеца и млади су у повећаном ризику од изложености порнографским садржајима, којима могу приступити свјесно, али и потпуно случајно. Довољно је да дијете при претраживању укуца погрешну интернетску адресу у прегледник, отвори непознату адресу е-поште, кликне на оглас, или чак игра игрицу и да дође у дотицај с порнографским садржајем. Данас се све млађа дјеца сусрећу с таквим садржајима, о којима се због срама ријетко разговара, што ову комплексну тему чини још проблематичнијом.
Сексуална знатижеља је здрава, нормална и неизбјежан је дио одрастања у складу с доби дјетета. Међутим, једноставан приступ онлајн порнографији излаже дјецу и младе садржајима који могу, не само искривити реалну слику о сексу и сексуалности, него и створити зависност о таквим врстама садржаја. УНИЦЕФ је забринут због огромне количине порнографије доступне на интернету, укључујући све експлицитнији и екстремнији садржај који је лако доступан дјеци свих доби. Напори да се регулише садржај и ограничи приступ дјеце порнографији нису ишли у корак с технолошким помацима који су дубоко измијенили амбијент за конзумацију порнографије.
Порнографски садржаји утичу на психички, физички и друштвени развој дјетета, а најчешћи негативни учинци онлајн порнографије приказани су у наставку:
- Према различитим истраживањима просјечна доб прве изложености порнографским садржајима је 11 година и у овом периоду дијете тешко може разумјети овакав вид садржаја, тј. представити себи да се не ради о стварном свијету, већ о измишљеним, тј. одглумљеним ситуацијама.
- Гледање порнографских садржаја код дјеце, нарочито млађе, може изазвати осјећај стида, кривице и срама, што их спречава да потраже помоћ.
- Порнографски садржаји штете дјечјем погледу на сексуалност и партнерске односе. Искривљавају реалну слику партнерских и сексуалних односа, често приказујући такав садржај на насилан, родно стереотипан и сексуално експлицитан начин. Тиме се повећава могућност будућег високоризичног понашања дјетета и онемогућава његова способност за успјешним, здравим и одрживим партнерским и сексуалним односима.
- Порнографски садржаји обликују негативне ставове о женама и промовишу агресивно понашање према њима. Овакви садржаји могу дјечацима и младићима насилно и агресивно понашање према женама представити као нормално и постоји велика опасност да ће такво понашање усвојити и опонашати током свог живота.
- Гледањем порнографских садржаја дијете може имати нереалну слику о људском тијелу и нереална очекивања од свог изгледа.
- Дијете може развити зависност о порнографским садржајима, што све његове пријашње активности у којима је уживало чини досадним и незанимљивим.
Како препознати зависност дјетета о порнографији? Неки од знакова зависности су:
- повлачење у себе, изолација од пријатеља и некадашњих активности.п;
- промјене расположења, најчешће нагле, али и суптилне могу указивати на зависност о порнографији;
- тајновито понашање, али често агресивно, поготово када родитељ примјети да гледа непримјерен садржај;
- брисање историје претраживања на интернету;
- интернет најчешће користи касно ноћу;
- уређај често носи у купатило и скрива употребу електронике;
- коришћење сексуално експлицитног језика и цртежа;
- депресија; физички исцрпљено дијете које стално спава је вјероватно депресивно, јер га непрекидно гледање порнографије „тјера“ да такав садржај гледа изнова и изнова, што је зачарани круг у којем се осјећа заробљено и усамљено и губи свој идентитет и самопоштовање.
Уколико дијете показује неке од ових знакова, вјероватно је зависно о порнографским садржајима и треба помоћ. Изложеност порнографији није безазлена, нити безначајна и може по дјецу и младе имати трауматске учинке који доводе до великог стреса, агресивног и компулсивног сексуалног понашања па чак и до покушаја самоубиства. Дијете највјероватније због стида и срама неће потражити помоћ па је на његовом путу опоравка најважнија улога родитеља који најприје требају признати проблем, понудити дјетету безувсловно повјерење и љубав и што је најважније, стално разговарати с њим. У оваквим случајевима, неопходно је потражити стручну помоћ.
Више о овој теми као и савјете психолога стручњака проф. др Иване Зечевић и Саше Рисојевића погледајте у едукативном видео споту који је настао у оквиру пројекта Регулаторне агенције за комуникације „Заштита дјеце на интернету у системима дозвола РАК-а“.
