Истраживање „Између екрана и утицаја: Ко обликује онлајн искуства младих? (Ставови младих у БиХ према инфлуенсерима и њиховом утицају)“ доноси сложену, понекад контрадикторну слику медијских навика младих у дигиталном окружењу, али и значајних структурних изазова за медијски систем и регулаторну политику у БиХ. Резултати истраживања потврђују да питање заштите младих у онлајн простору подразумијева ангажман читаве мреже актера: од образовних институција, регулатора и платформи, до саме индустрије и младих .
Један од потенцијално најупечатљивијих налаза истраживања јесте раскорак између времена које млади свакодневно проводе уз садржаје које су креирали инфлуенсери и упитне критичке дистанце, као и ниског нивоа стварне заштите.
Наиме, истраживање је показало да млади у БиХ интензивно користе више друштвених мрежа паралелно, од којих највише Инстаграм, Тикток и Јутјуб. Не узимајући у обзир друге садржаје који су доступни путем друштвених мрежа, већина младих свакодневно проводи 2 до 4 сата пратећи садржаје инфлуенсера, док сваки пети испитаник уз инфлуенсерске садржаје проводи више од 4 сата дневно. Ови резултати указују на то да инфлуенсерски садржаји представљају редован дио свакодневног искуства младих. С тим у вези, не изненађује да је готово сваки други испитаник/ца (49%) барем једанпут купио/ла неки производ који је препоручио инфлуенсер. Или пак оцјена велике већине младих (79%) да инфлуенсери могу негативно утицати на самопоуздање младих .
С друге стране, нешто више од половине испитаника (53%) наводи да им уопште није важно мишљење инфлуенсера које прате. Друга половина испитаника, опет, наводи да им је мишљење инфлуенсера мање (28%), умјерено (17%) или веома важно (2%). Осим тога, велика већина младих (74%) наводно никада није промијенио/ла мишљење или понашање због неког инфлуенсера.
Ови контрадикторни налази истраживања сугеришу да млади потцијењују утицај који инфлуенсери имају на њих. Томе у прилог говоре и резултати истраживања који се тичу пријављивања штетног садржаја и заштите. Иако млади у великој мјери примјећују различите облике потенцијано штетног садржаја у инфлуенсерским објавама и премда се готово свака четврта млада особа (23%) осјећала лоше након гледања инфлуенсерских садржаја, пријављивање штетног садржаја, говорa мржње или узнемирујућих искустава, остаје изузетак, а не правило.
Резултати истраживања сугеришу и то да су дјечаци и млађи адолесценти мање свјесни сложености дигиталног окружења и одговорности коју би на том пољу требали преузети различити актери него дјевојке и старији адолесценти.
Које мјере млади виде као заштиту у онлајн простору?
Говорећи о заштити од штетног инфлуенсерског садржаја, више од половине младих (56%) сматра да би развој критичког мишљења и способности самосталне процјене онлајн садржаја представљао најефикасији вид заштите. Нешто мањи, али и даље значајан дио младих (46%) подржава увођење строжијих контрола над садржајем, док трећина (35%) сматра да су потребни бољи закони. Едукација самих инфлуенсера рјеђе се наводи као кључна мјера (40%), што сугерише да млади већи значај придају улози публике и властитој способности сналажења у онлајн простору, него промјенама у понашању креатора садржаја.
У цјелини, млади заштиту у онлајн простору не доживљавају као једно универзално рјешење или искључиво одговорност једне стране, већ као комбинацију одгоја, личне одговорности, критичког размишљања и јасно постављених правила, у којима родитељи, платформе и држава имају комплементарне улоге.
Које мјере заштите предлаже стручна заједница?
У циљу заштите малољетника од потенцијално штетних онлајн садржаја, баш као и млади, стручна заједница на првом мјесту препоручује њихово оснаживање кроз медијску писменост. У том смислу, закључак је да се медијска писменост, као кључни превентивни механизам, мора систематски укључити у наставне планове и програме кроз кратке, практичне цјелине у оквиру разредне заједнице или информатике, уз подршку педагошких завода и наставника.
Препоруке стручне заједнице које се тичу државног медијског регулатора могле би се у најкраћем формулисати као обавезa усвајања нових смјерница и рад на већој препознатљивости и доступности младима препорука, процедура и механизама који се тичу означавања спонзорисаног садржаја, пријављивања штетног садржаја, правила за садржај намијењен дјеци и малољетницима, као и покретање структурисаног дијалога на тему регулације који би активно укључивао младе.
Цјелокупан текст Извјештаја на српском, босанском и хрватском језику доступан је на линку: https://medijskapismenost.ba/wp-content/uploads/2026/03/INFLUENSERI-Finalni-izvjestaj-4.pdf
