Смјернице за креаторе политика о заштити дјеце на интернету, које је 2020. године креирала Међународна телекомуникациона унија (ИТУ), настоје да пруже одговор на све потенцијалне ризике и штете са којима дјеца могу да се суоче на интернету. Смјернице полазе од тога да заштита дјеце и младих у онлајн простору јесте заједничка обавеза различитих друштвених актера. Одговарајући на питање шта представља заштита дјеце на интернету, Смјернице истичу да је ријеч о свеобухватном приступу у стварању дигиталног простора у којем су дјеца и млади безбједни, који је прилагођен узрасту дјетета, инклузиван и партиципаторски. Узимајући у обзир постојеће националне законске и друге оквире, Смјернице нуде конкретне препоруке за развој националних стратегија о заштити дјеце на интернету.
Смјернице наводе како према подацима УНИЦЕФ-а дјеца и млади данас чине једну трећину укупног броја интернет корисника, што значи да је 71% свјетске популације дјеце већ онлајн. Напоредо са несумњивим предностима које су информационо-комуникационе технологије (ИКТ) донијеле на пољу комуницирања, учења, информисања и забаве, пред дјецу и младе поставиле су и неке нове изазове и ризике, као што су повреда приватности, изложеност илегалном садржају, узнемиравање, вршњачко насиље на интернету (cyberbulling), злоупотреба личних података, секстинг (sexting), врбовање и искоришћавање дјеце у сексуалне сврхе (grooming) и најзад сексуално злостављање дјеце. Смјернице за креаторе политика о заштити дјеце на интернету баве се проблемима као што су одговор, подршка и самопомоћ у ризичним ситуацијама, превенција озбиљног нарушавања физичког, психичког и моралног развоја дјеце, успостављање равнотеже између заштите и могућности да дјеца буду дио дигиталног друштва, те промовисање права и обавеза дјеце и друштва у онлајн простору.
Смјернице одговарају и скрећу пажњу на четири важна питања:
- Шта представља заштита дјеце на интернету?
- Зашто креатори политика морају да воде рачуна о заштити дјеце на интернету?
- Какав је правни, друштвено-политички и развојни контекст у држави?
- На који начин креатори политика треба да почну да разматрају и граде ефикасну и одрживу политику заштите дјеце на интернету у својој земљи?
Међу кључне актере који су на нивоу државе позвани да обезбиједе заштиту дјеце на интернету Смјернице убрајају владу (министарства унутрашњих послова, здравља, просвјете, правде, технологије и информационог друштва) и друге јавне институције (медијски регулатори, агенције за заштиту личних података), дјецу, родитеље/старатеље, наставнике, ИКТ индустрију, академску заједницу, полицију, социјалне службе, здравствене установе, операторе широкопојасних, мобилних и интернет услуга, омбудсмана за дјецу и друге независне или владине институције које се баве заштитом права дјеце. С обзиром на брз развој технологије, као и природу интернета која не познаје границе, ефикасна заштита дјеце и младих у онлајн простору подразумијева агилност и адаптабилност креатора политика и осталих релевантних актера.
Смјернице доносе једанаест општих принципа које државе треба да узму у обзир приликом развијања државних стратегија заштите дјеце на интернету. Такође, Смјернице дају оквирне препоруке за развој одговарајућих државних стратегија за заштиту дјеце на интернету, као и приједлоге за њихову имплементацију. Говорећи о регулаторним оквирима који се налазе у основи ових државних стратегија, Смјернице предлажу увођење саморегулације и корегулације као могућих рјешења која могу да премосте недостатке које генеришу споре законске процедуре.
