Смјернице за родитеље и едукаторе у погледу безбједности дјеце на интернету креирала је 2020. године Међународна телекомуникациона унија (ИТУ). Смјернице имају за циљ да скрену пажњу родитељима, његоватељима, старатељима и едукаторима на ризике и штете које собом носи боравак дјеце на интернету и дају им препоруке како да подрже безбједно и активно учествовање дјеце у савременом медијатизованом друштву, без непотребног ограничавања њихових могућности.
Од укупно 4,1 милијарде корисника интернета, како стоји у подацима ИТУ-а за 2019. годину, сваки трећи корисник је дијете, то јест особа млађа од 18 година. Интернет технологије донијеле су дјеци и младима бројне могућности за комуникацију и стварање нових веза, развијање креативности, учење нових вјештина, прикупљање информација и учешће у грађанском животу. С друге стране, још увијек постоји око 346 милиона дјеце широм свијета која нису повезана са интернетом. Док у афричкој регији око 60 посто дјеце није на мрежи, тај постотак у Европи износи четири посто. Поред мјеста становања, на дигиталне подјеле међу дјецом утичу полне разлике и сиромаштво. У многим земљама дјевојчице немају исте могућности приступа интернету као дјечаци, а и тамо гдје имају, дјевојчицама се у много већој мјери надгледа и ограничава употреба интернета него дјечацима.
Поред несумњивих прилика, дигиталне технологије донијеле су и нове ризике и штете попут злоупотребе личних података, изложености дјеце илегалним, насилним или сексуалним садржајима, онлајн узнемиравања и малтретирања, педофилског зближавања, сексуалног злостављања дјеце. Међутим, смјернице истичу да ризик не доводи увијек до штете. Дјеца која су изложена онлајн ризицима можда неће претрпјети штету уколико имају развијену дигиталну отпорност и усвојена дигитална знања.
Истраживање које је широм свијета провела мрежа Global Kids Online сугерише да су дјеца и млади који се баве ширим спектром мрежних активности изложени већем броју онлајн ризика, што је посљедица повећане изложености или самоувјеренијег истраживања интернета. Смјернице посебно тематизују позитивне и негативне аспекте коришћења дигиталних технологија за дјецу из рањивих група: дјецу из аутистичног спектра, дјецу мигранте и дјецу са инвалидитетом.
Као нове и надолазеће ризике и изазове, смјернице препознају:
- интернет ствари и с тим повезане техничке, друштвене, економске и еколошке проблеме;
- играчке повезане на интернет/роботика;
- играње онлајн игрица;
- вјештачку интелигенцију и машинско учење.
Смјернице нуде класификацију онлајн ризика по физички, психички и морални развој дјеце према природи потенцијално опасног садржаја као и према улози дјетета у датој ризичној ситуацији.
Смјернице истичу важну улогу родитеља, његоватеља и старатеља који су позвани да помогну дјеци да безбједно користе интернет и дигиталне технологије наводећи да је најприје потребно да се родитељи и остали који брину о дјеци упознају са ризицима и могућностима које дјеци и младима нуди интернет, активно прате шта дјеца раде док бораве на интернету, упознају их са опасностима на које могу наићи у онлајн окружењу, потакну их на критичко размишљање о коришћеним онлајн садржајима и воде са дјецом и младима редован, искрен и отворен дијалог прилагођен узрасту.
Неке од препорука које Смјернице упућују родитељима, његоватељима и старатељима су:
- разговарати са дјецом и проводити вријеме у заједничким (онлајн и офлајн) активностима;
- инсталирати антивирусну заштиту;
- водити рачуна о томе које интернет и мобилне услуге дјеца користе;
- контролисати употребу кредитних картица и других механизама плаћања;
- научити како пријавити проблеме на платформама које дјеца користе;
- изградити културу подршке у дому са дјецом;
- помоћи дјеци да разумију и контролишу своје личне податке;
- објаснити дјеци и младима шта значи објављивање њихових фотографија на интернету.
Смјернице указују и на важну улогу едукатора који су такође позвани да помогну дјеци и младима да паметно и безбједно користе технологију. Неки од начина су:
- обезбјеђивање да школа има скуп ефикасних политика и пракси и да се њихова ефикасност редовно преиспитује и оцјењује;
- рад на развоју дигиталних вјештина и дигиталне писмености путем укључивања образовања о одговорном коришћењу технологија у своје наставне планове и програме;
- провјеравање да ли се школска политика против насиља односи и на злостављање путем интернета/мобилних телефона/других уређаја и да ли постоје ефикасне санкције у случају кршења те политике;
- именовање координатора за онлајн безбједност;
- обезбјеђивање да школска мрежа буде безбједна;
- коришћење акредитованог провајдера интернет услуга;
- коришћење производа за филтерисање, односно праћење.
