Велика количина медијских порука којима су дјеца свакодневно изложена захтијева медијску едукацију, како у школама, тако и код куће и веома је важно да дјеца науче како функционишу медији и која је њихова улога у свакодневном животу.
Телевизија је медиј са којим се дјеца сусрећу од најраније доби и представља важан дио њихових живота. Иако доступност разним врстама медијских садржаја, често неприлагођеним доби дјетета брине родитеље, телевизија може да буде извор добрих медијских порука, које ће потаћи дјечју машту, знатижељу, креативност и научити их важним животним вриједностима и вјештинама.
За дјецу најраније доби, телевизија је превасходно забава кроз коју упознају свијет око себе. Како расту, телевизијски садржаји код дјеце развијају вјештине социјализације и учења, који, уколико су правилно усмјерени, могу позитивно да утичу на физички, психички и ментални развој дјетета. Праћење образовних, културних, умјетничких, па и информативних садржаја помаже при обликовању дјечјег карактера и личности, као и развијању критичког размишљања и медијских компетенција.
Истраживање Регулаторне агенције за комуникације и УНИЦЕФ-а Босне и Херцеговине Медијске навике дјеце и ставови родитеља је показало да телевизија није примарни медиј уз који дјеца у БиХ приступају медијским садржајима. Смарт ТВ користи 6 од 10 дјеце, стандардни ТВ апарат користи око трећине дјеце, док седам од десет дјеце 0-18 година свакодневно гледа ТВ програм и то најчешће у периоду од 12 до 22 сата. Ставови родитеља су да је телевизијски садржај у програмима босанскохерцеговачких ТВ станица често проблематичан и да недостаје квалитетног дјечјег програма.
Медијска едукација дјеци објашњава саму природу медија и медијских садржаја и важно је да дјеца сазнају како поједини медији функционишу и које медијске поруке произлазе из њиховог дјеловања.
Разумијевање дјеце и младих о томе како функционишу медији један је од сегмената наставе медијске писмености. Смјернице о кориштењу медија, информационо-комуникационих технологија и времену које дјеца проводе пред екранима у препорукама васпитачима и наставницима сугеришу да садржај медијумског образовања у школи треба да обухвати кључне аспекте медијума: њихову улогу и функцију, врсте медијума и карактеристике, функционисање и организацију медијума, те утицај етичких фактора на медијумски садржај и важност етичких смјерница при креирању медијумског садржаја.
Један од начина да се дјеци приближи телевизија као медијум је да у склопу наставних активности посјете редакцију ТВ станице и упознају се са процесима у којима настаје телевизијски садржај и да можда сами учествују у стварању једне дјечје ТВ емисије.
Медиацентар Сарајево доноси занимљив и користан видео-серијал у којем новинарке и новинари из БиХ, представљајући један типичан радни дан у својим медијумским кућама, упознају дјецу и младе са начином на који функционишу медијуми на локалном, регионалном и државном нивоу. Три босанскохерцеговачке ТВ станице, Al Jazeera Balkans, N1 и Nova BH су представиле своје медијумске куће и појасниле како изгледа свијет једне ТВ станице. Наведени су и неки од важних сегмената, потребних за стварање телевизијског садржаја.
Много актера
У стварању ТВ садржаја учествује на десетине особа: новинари, уредници, сниматељи, монтажери, реализатори, тонци, презентери и др., често из неколико центара, или студија.
Уреднички колегијум је одговоран за процес производње програма уз придржавање стриктних смјерница.
Планирање и припремање садржаја
Свакодневно се прате актуелна дешавања, изабирају се теме и припрема се концепт приче. Добар новинар мора да се припреми за тему о којој говори.
Опрез у прикупљању информација
Лака доступност садржајима (посебно на интернету) нужно не значи да су информације тачне и потребно је добро разумјети текст и контекст који се истражује.
Монтажа
С обзиром на то да је телевизија аудиовизуелни медијум, монтажа представља веома важан дио телевизијског посла, којем се приступа када је сакупљен сав коначни материјал за приказивање. У процесу монтаже води се рачуна о сваком детаљу: ријечима, кадровима, изјавама и звучним ефектима.
Присуство на дигиталним платформама омогућава интеракцију са публиком, посебно млађом.
Посебно се истиче интегритет, тачност и непристрасност новинара, који на јасан и једноставан начин гледаоцима треба да пруже информацију.
Видео-прилоге можете да погледате на сљедећим линковима:
