У тексту који слиједи сазнаћете какве су медијске навике жена у Босни и Херцеговини:
како жене користе медије и информационо-комуникационе технологије, какве садржаје гледају и какав је њихов однос према медијима и ИК технологијама.
Истраживање рађено 2021. године у БиХ указује на то да не постоје значајније полне
разлике у кориштењу медијских и ИК услуга, с тим да жене нешто рјеђе користе отворени
интернет, радио и штампу. Не постоји велика разлика ни кад је ријеч о уређајима са ког жене
приступају интернету – то је готово увијек паметни телефон (93%).
Жене ипак, за разлику од мушкараца, мање времена проводе на интернету, при том
користећи најчешће само један уређај.
Жене чешће од мушкараца прате забавни и играни садржај, а рјеђе спортски садржај
(свега 14%). Иако жене рјеђе од мушкараца прате вијести и информативни садржај (68% напрема
75%) и даље је доста висок постотак жена које медије користе у сврху информисања. Седам од
десет жена користи медије такође у сврху забаве, док више од половине њих прати и играни
садржај.
За потребе информисања о дешавањима у земљи и свијету жене најчешће користе
телевизију. У односу на мушкарце, жене рјеђе користе онлајн портале са вијестима, отворени
интернет, радио и штампу те се чешће уопште не информишу о дешавањима у земљи и свијету. У
сврху информисања о дешавањима у земљи и свијету жене најчешће користе један или два
извора.
За потребе забаве, жене примарно користе телевизију и друштвене мреже, док готово
свака друга жена у ове сврхе користи и платформе за дијељење видеа. Далеко рјеђе користе
радио (13%), видео игрице (4%) и штампу (3%).
Отприлике свака друга жена у БиХ не користи медијске и ИК услуге за учешће у
дискусијама и јавно изражавање мишљења о важним темама од јавног интереса. Оне које то
чине, најчешће у те сврхе користе друштвене мреже, онлајн портале и радио.
Код свих категорија становништва у БиХ најпопуларније су домаће ТВ станице, па тако и
код жена. Три од пет жена примарно гледају садржај домаћих ТВ станица, оцјењујући да њихов
програм „донекле задовољава“ њихове потребе за забавним, религијским, едукативним и
спортским садржајем.
Кад је ријеч о медијским навикама незапослених жена тј. домаћица, истраживање је
показало да оне најчешће гледају телевизију (91%) и користе апликације за слање порука/позива
(71%). Друштвене мреже користи више од половине жена у овој категорији (59%), док радио и
отворени интернет користи тек свака трећа домаћица. Најрјеђе користе онлајн портале са
вијестима (30%), платформе за дијељење видеа (24%), те штампу (5%).
Што се тиче активности на интернету примјетне су разлике између полова. Жене чешће од
мушкараца обављају интернет куповину, њих готово половина, али рјеђе гледају кратке видео
клипове. Са друге стране, жене и мушкарци у подједнакој мјери употребљавају апликације за
слање порука/позива, притом користећи најчешће апликацију Вибер.
Тек једна од пет жена сматра да је у потпуности споспобна препознати дезинформације
које се пласирају путем медија. Насупрот томе, свака десета жена сматра да никако не може
препознати пласиране дезинформације. У случају комерцијалних садржаја, жене сматрају да могу
лакше препознати пласман ове врсте садржаја у традиционалним, него у онлајн медијима.
На питање да ли се на друштвеним мрежама/онлајн платформама мишљење треба (моћи)
износити без ограничења или треба да постоје одређена ограничења, 30% жена сматра да би
требало бити ограничења у случајевима дијељења незаконитог и штетног садржаја. Нешто мањи
проценат (25%) сматра да би ограничења требало да постоје онда када изнесена мишљења могу
негативно утицати на друге људе.
Подаци говоре да једна од четири жене сматра да не зна заштитити себе и остале чланове
своје породице од штетног утицаја медија и ИК технологије. На то указује и податак да жене рјеђе
знају како да пријаве непримјерен садржај у медијима.
Упркос свему наведеном, жене чешће од мушкараца сматрају да немају потребе за
учењем о медијима и ИК технологијама (43% напрема 35%).
Наведени подаци прикупљени су у оквиру истраживања Медијске навике одраслих у БиХ
које су 2021. године реализовали Регулаторна агенција за комуникације (РАК), и УНИЦЕФ у
сарадњи са агенцијом Кастм Консепт (Custom Concept).
