Према подацима из истраживања Регулаторне агенције за комуникације и УНИЦЕФ-а дјеца узраста 0-6 у Босни и Херцеговини у великој мјери изложена су свакодневном кориштењу екрана попут телевизора и мобитела на којима гледају разноврсне садржаје на различитим језицима, што утиче и на развој говора и рјечник који дјеца усвајају. Премда је проблем развоја говора код дјеце у порасту, при чему се и екранизам неријетко спомиње као један од могућих узрока, мало се прича о овој теми на основу расположивих научних података.
Недавно објављена студија под називом Мета-анализа утицаја екранизованих медија на учење и формирање рјечника у раном дјетињству управо покушава да одговори на ово питање: како медији утичу на формирање рјечника матерњег језика код дјеце од 0 до 6 година.
Прије свега, студија појашњава зашто је уопште важно водити рачуна о развоју рјечника код дјеце, истичући како бројна истраживања показују да степен развијености рјечника предодређује квалитет резултата које ће дијете постизати током живота: како ће усвојити вјештине читања и писања, хоће ли бити спремно за полазак у школу и какав ће успјех остваривати током школовања.
Ова мета-анализа преиспитала је 266 резултата добијених из 63 истраживања проведена од 1988. до 2022. године, која су укључила укупно 11 413 здраве дјеце узраста од 0 до 6 година. У узорку су подједнако заступљена дјеца оба пола, у условима праћења екранизованих медија без посредовања родитеља/старатеља. Под појмом „екранизовани медији“ или „екрани“ у контексту ове анализе мисли се искључиво на четири типа медијских садржаја које дјеца овог узраста најчешће користе, а то су: телевизијски или видео-садржаји, електронске књиге, видео-игре/апликације и видео-чет, без обзира на технологију путем које су ови садржаји били доступни дјеци. Поред анализе ефеката праћења екранизованих медија у природном окружењу, ово истраживање укључило је и дјечије излагање медијима у експерименталним условима.
Циљ истраживања био је стицање додатних увида у услове под којима екрани могу подстакнути, то јест омести развој рјечника матерњег језика код дјеце од 0 до 6 година. Истраживање је дошло до сљедећих закључака:
Позитиван однос између времена које дјеца проводе пред екранима и развоја рјечника установљен је готово искључиво у експерименталним условима и то превасходно у случајевима када су дјеца била изложена садржајима креираним од стране истраживача који су испитавали како дјеца усвајају специфичне ријечи, а мање у случајевима када су дјеца пратила садржаје креиране од стране професионалних медијских радника.
С друге стране, констатовано је да медијски садржаји које дјеца прате у природним условима имају благо негативан, односно неутралан утицај на развој њиховог рјечника. Изузетак представљају образовни медијски садржаји за које је утврђено да благо позитивно утичу на развој рјечника код дјеце датог узраста и то у условима када су дјеца пратила медијске садржаје без присуства родитеља/старатеља. Другим ријечима, извјесно је да би позитиван утицај образовних медијских садржаја на развој рјечника код дјеце био још већи уколико би дјеца проводила вријеме испред екрана у присуству родитеља/старатеља, будући да су бројна истраживања потврдила изузетно позитиван утицај посредовања/помагања одраслих дјеци у интерпретирању медијских садржаја и учењу нових ријечи путем екрана.
До сличног резултата дошла је и студија коју су 2020. године провели Медиген (Madigan) и сарадници. Ова студија, која је анализирала резултате 42 истраживања објављена до 2019. године, имала је за циљ да у неекспеерименталним условима испита како вријеме пред екранима утиче на формирање језичких компетенција дјеце до 12 година. Резултати ове мета-анализе констатовали су благ негативан однос између језичких вјештина и времена које дјеца проводе пред екранима, без обзира да ли је ријеч о гледању телевизије или коришћењу других ИК уређаја као што су рачунари, мобилни телефони, конзоле за видео-игре. Међутим, језичке вјештине биле су у блажој позитивној корелацији са праћењем образовних садржаја, као и временом које је дијете провело гледајући неки видео-садржај у друштву родитеља или старатеља.
До којих је још закључака дошла студија посвећена испитивању утицаја медијских навика дјеце од 0 до 6 година на учење нових ријечи и развој њиховог рјечника?
- Неколико фактора указало је на то да су опортунитетни трошкови (трошкови пропуштене прилике) кориштења екрана израженији код дјеце до 3 године. Премда уреднички садржај креиран за дјецу у циљу подстицања раног неформалног учења може обезбиједити богат лингвистички подстрек и разноврсна вербална окружења, слаби су изгледи да ће друга врста медијских садржаја, креирана превасходно у сврху забаве дјеце, уродити плодом који би надмашио опортунитетни трошак. Овај закључак добија још више на значају узмемо ли у обзир да дјеца узраста 0-3 године у Босни и Херцеговини највише гледају цртане филмове (87%), као и чињеницу да образовног програма намијењеног најмлађима на ТВ станицама у БХ мањка. Наведено у потпуности одговара препорукама француског медијског регулатора (Arcom) који од 2008. године континуирано проводи кампању у којој се родитељима скреће пажња да не излажу дјецу екранима прије навршене три године.
- Интерактивни медијски садржаји остварују снажнији утицај на развој рјечника код дјеце од садржаја који нису интерактивни.
- Оспорена је претпоставка о опортунитетним трошковима према којој вријеме пред екраном негативно утиче на развој рјечника тако што оставља мање времена за језички богате активности и друштвену интеракцију. Другим ријечима, није примијећено да ТВ/видео садржаји који немају образовни карактер негативно утичу на развој рјечника.
- Поткрепљени су све бројнији докази који говоре у прилог тези да степен и природу медијског утицаја на учење дјеце одређује не толико количина времена које дјеца проводе пред екранима колико врста садржаја које дјеца конзумирају путем екрана.
- У контексту мета-анализе студија рађених у есперименталним условима утврђено је да електронске књиге остварују јачи позитиван утицај на учење нових ријечи него ТВ/видео-садржаји и видео-игре/апликације. Овај закључак одговара резултатима мета-анализе из 2015. године (Takacs et al.) која је потврдила позитиван утицај електронских књига на вербално изражавање и вјештине интрерпретације прича код дјеце предшколског и школског узраста, који превазилази чак и позитивни утицај штампаних књига, што се објашњава њиховом интерактивношћу и едукативним дизајном који стимулише рано описмењавање.
- Утврђено је да екранизовани медији чак више утичу на формирање експресивног рјечника него на формирање рецептивног рјечника. Овај резултат значајан је тим прије што су ранија истраживања показала да је процес усвајања експресивног рјечника тежи од усвајања рецептивног рјечника. Једно истраживање из 1997. године показало је како интерактивне технике попут позивања дјетета да одговори на постављено питање стимулишу развој експресивног рјечника.
Студија је објављена 2023. године у америчком научном часопису Развој дјетета (Child development) који уређује Друштво за истраживање дјечијег развоја (Society for Research in Child Development).
