У дигиталном добу, дјеца и млади, припадници генерација „З” и „Алфа“, одрастају уз свакодневну употребу екрана. Препоруке Свјетске здравствене организације јасно наводе да дјеца млађа од 24 мјесеца не би требало да буду изложена екранима, док се за дјецу до пет година препоручује ограничење времена пред екранима на највише један сат дневно. Ипак, пракса показује да се ове смјернице често занемарују. Истовремено, истраживања потврђују да старија дјеца и адолесценти проводе све више времена уз дигиталне технологије, што може довести до озбиљних посљедица по њихово здравље.
Вријеме пред екранима и физичко и ментално здравље
Извјештај Америчког удружења психолога из 2024. године упозорава на повезаност прекомјерне употребе екрана с низом здравствених проблема, укључујући:
- Лош сан – Коришћење екрана прије спавања смањује квалитет сна и отежава успављивање.
- Гојазност – Прекомјерно коришћење екрана смањује физичку активност, повећавајући ризик од прекомјерне тјелесне тежине.
- Проблеми с видом – Дуготрајно гледање у екран изазива напрезање очију, сувоћу, а потенцијално и погоршање вида.
- Психолошка узнемиреност – Прекомјерна употреба дигиталних медија може довести до усамљености, повлачења, депресије, анксиозности, проблема с концентрацијом и агресивности.
- Ризик од дигиталне зависности – Прекомјерна употреба видео-игара, интернета и/или интерактивних медија може довести до поремећаја у понашању и смањеног интереса за друге активности, хобије и личне социјалне контакте.
Екрани и проблеми са спавањем и главобољом
Истраживање спроведено у Индији 2022. године на узорку од преко 16.000 адолесцената показало је да они који проводе више од два сата дневно испред екрана имају већи ризик од поремећаја спавања.
Такође, Америчко удружење за истраживање главобоље анализирало је 48 студија и закључило да постоји јака повезаност између времена проведеног пред екраном и главобоља, при чему се рачунари издвајају као најпроблематичнија врста екрана која може изазвати овај проблем.
Утицај екрана на кардиоваскуларно здравље
Грчка студија из 2023. године потврђује да употреба екрана више од два сата дневно може допринијети развоју кардиоваскуларних болести, понајвише гојазности и повишеног крвног притиска. Највећи фактор ризика за појаву гојазности код основаца и средњошколаца јесте прекомјерна употреба друштвених медија. Код дјеце узраста 9‒10 година, вријеме проведено пред екраном више од три сата дневно може довести до инзулинске резистенције, повећавајући ризик од дијабетеса типа 2.
Психосоцијални и образовни аспекти
- Ментално здравље – Коришћење екрана више од три сата дневно повећава ризик од депресије и анксиозности код адолесцената и млађих одраслих.
- Ризично сексуално понашање – Излагање експлицитним дигиталним садржајима млађих адолесцената повезано је с раним ступањем у сексуалне односе, незаштићеним сполним односима и већим бројем сексуалних партнера.
- Дигитално насиље (cyberbullying) – Млађи од 25 година који су били жртве дигиталног насиља имају већу вјероватноћу да развију суицидалне мисли и склоност ка самоповређивању.
- Утицај на академски успјех – Прекомјерна употреба екрана смањује концентрацију и омета усвајање знања, што може негативно утицати на школски успјех.
Како смањити негативне ефекте екрана?
- Родитељска контрола и смјернице – Постављање јасних правила о времену проведеном пред екраном и праћење дигиталних активности дјеце.
- Периоди дигиталног детокса – Редовне паузе од екрана и подстицање физичких активности могу смањити негативне ефекте дигиталне изложености.
- Едукација родитеља, наставника и здравствених радника – Важно је кључне учеснике о ризицима дигиталних технологија и начинима ублажавања негативних ефеката.
- Дизајн дигиталних платформи – Платформе би требало да ограниче употребу функција попут аутоматске репродукције садржаја, препоручивања садржаја и слања обавјештења којима је циљ да што дуже задрже младе пред екранима.
Закључак
Иако дигиталне технологије доносе многе користи, њихова неадекватна и прекомјерна употреба може озбиљно нарушити физичко и ментално здравље дјеце и младих. Кључ успјешног управљања дигиталним временом лежи у балансирању употребе екрана с другим активностима које подстичу потпуни развој дјетета.
Извори:
American Psychological Association. (2024). APA Recommendations for Healthy Teen Video Viewing. https://www.apa.org/topics/social-media-internet/healthy-teen-video-viewing.
Maurya, C., Muhammad, T., Maurya, P., & Dhillon, P. (2022). The association of smartphone screen time with sleep problems among adolescents and young adults: Cross-sectional findings from India. BMC Public Health, 22(1), 1686. https://doi.org/10.1186/s12889-022-13992-4
Priftis, N., & Panagiotakos, D. (2023). Screen time and its health consequences in children and adolescents. Children, 10(10), 1665.
