Новост

Како препознати облике медијске манипулације?

Print Friendly, PDF & Email

Ширење лажних вијести (енгл. Fake news) не представља новину у историји људске комуникације, али су развојем технологије и са њом лакодоступних медија и медијских садржаја постале незаобилазан фактор у манипулацији чињеницама. Због тога је потребно знати како их препознати.

У историји људског друштва брзина ширења информација је зависила од начина на који су се преносиле, тј. медија путем којих су пласиране и бројности људи који су их стварали. Појавом интернета и online медија, информације се шире брже него икада досада и све је теже разликовати истините од оних лажних. Информације постају средство манипулације помоћу којег се утиче на друштво у цјелини, али и на мишљење појединца, његове одлуке, поступке, емоције и страхове. То су често сензационалистичке вијести које су „кратког даха“, али због брзине њиховог ширења настаје непроцјељива штета у свим сегментима људског живота. Многи људи не разликују лажне вијести од истинитих и потребно је развити вјештине критичког размишљања како би били у могућности препознати лажне информације. Појам лажне вијести се често узима као генерални појам за нетачне информације, међутим, постоје различити облици медијскх манипулација са којима се треба упознати. Портал Раскринкавање наводи сљедеће облике медијских манипулација:

Лажна вијест – медијски извјештај који недвосмислено погрешним тврдњама – информацијама  свјесно дезинформише јавност са циљем утицаја на емоције читалаца и бирањем тема о којима људи имају снажне ставове и подијељена мишљења. Може се базирати на само једном дијелу информације, док остали садржај може бити тачан или неутралан.

Дезинформација – медијска манипулација заснована на погрешно представљеним чињеницама, нетачним информацијама или полуистинама и може се сматрати блажим обликом лажних вијести, а у неким случајевима је резултат непрецизног или непотпуног преношења вијести, што резултира ненамјерним дезинформисањем.

Манипулација чињеницама – медијски извјештај који (најчешче свјесно) чињенице тумачи на обмањујући начин уз кориштење углавном тачних информација за извођење нетачних закључака или тврдњи, чиме се настоји усмјерити читатеље/ке ка погрешним закључцима у односу на стварно значење информације која се преноси.

Спин – садржи дио или цијелу информацију којом се жели умањити или поништити ефекат или значење информације и на тај начин фокус пребацити на некога или на нешто друго. Најчешће се везује за пропагандне активности политичких партија.

Пристрасно извјештавање – медијски извјештаји са основном намјером да одређену особу, групу или институцију представе у позитивном или негативном свјетлу, уз фаворизовање чињеница, ставова и закључака који одговарају одређеном наративу, а истовремено занемарујући или искривљавајући све што се у њега не уклапа.

Прикривено оглашавање – промотивни садржај који се налази у уредничком дијелу медија, те је представљен као рад редакције медија, а не као спонзорисани чланак.

Кликбејт – сензационалистички наслов који погрешно представља садржај чланка са циљем привлачења читатеља/ки да кликну на подијељени линк и представља несумњиво најраспрострањенији облик манипулације у online медијима. Највећа опасност кликбејта је то што неће сви отворити чланак, већ ће закључке доносити само на основу наслова који прочитају на порталу или на друштвеним мрежама.

Непровјерене информације – шпекулације, гласине и друге непотврђене тврдње које се представљају као чињенице, а посебно су проблематичне оне које се заснивају на анонимним изворима.

Цензура – надзирање и/или ограничавање слободе изражавања и вршила се (или се врши) са циљем уклањања из јавног простора оних тема које носиоци власти сматрају штетним по своје интересе.  У медијима се данас најчешће практикује у облику аутоцензуре: одбијањем медија да се баве одређеним темама или личностима.

Теорија завјере или урота – тајно удруживање и дјеловање групе људи са циљем остваривања неког свог интереса, штетно по неку другу групу људи. повезане са организованим криминалом, корупцијом, шпијунажом, тероризмом и сл. Разоткривањем завјера бави се истраживачко новинарство, те истражни органи и правосуђе.

Псеудонаука (лажна наука) – чланци који као научну чињеницу представљају одређена мишљења, ставове и вриједности који нису добијени научном методом, а представљени су као да јесу и у којима се погрешно или манипулативно интерпретирају постојећа научна истраживања или се позива на истраживања која нису прошла научну провјеру.

Сатира – књижевни облик у којем се критички исмијава појединац, група, држава или власт, често  кориштена као средство политичке борбе и у медијима служе да нагласе појаву која се исмијава и излаже критици, најчешће кроз карикатуру или сатиричну вијест.