У тексту који слиједи упознаћете се са резултатима истраживања Медијске навике одраслих у БиХ који се односе на то које медијске услуге користе одрасли изнад 65 година и у које сврхе.
Готово половина одраслих изнад 65 година налази се у такозваном дигиталном јазу– не користи ниједну дигиталну услугу и интернет.
С друге стране, истраживање је показало да старији чешће од младих користе традиционалне медије. Готово сви грађани/грађанке БиХ старији од 65 година гледају телевизију (92%), док готово свака друга особа у БиХ старија од 65 година слуша радио (46%). Кад је ријеч о кориштењу нових медија, више од половине испитаника изјаснило се да користи апликације за слање порука/позива (51%). Такође, није занемарив број старијих који користе друштвене мреже (39%), док отворени интернет и информативне онлајн портале посјећује тек два од десет испитаника (19%). Свега 13% одраслих изнад 65 година користи платформе за дијељење видеа, док услуге видеа на захтјев користи минималан број.
У сврху информисања о дешавањима у земљи и свијету одрасли изнад 65 година најчешће користе традиционалне медије, са доминантном употребом телевизије (90%) и знатно рјеђом употребом радија (34%). Поред медија, породица и пријатељи јављају се као значајан извор информација о актуелностима (26%). Изненађује податак да одрасли у овој категорији чешће користе друштвене мреже него штампу (20% напрема 16%) у ове сврхе. Нешто мањи проценат одраслих користи информативне онлајн портале (15%) и отворени интернет (14%), док се минималан број њих никако не информише о дешавањима у земљи и свијету.
Одрасли старији од 65 година користе медије и у сврху забаве. Телевизија се и у овом контексту показује као доминантан медиј, док се радио, друштвене мреже и платформе за дијељење видео-садржаја знатно рјеђе користе у ову сврху. Значајан дио грађана/грађанки БиХ старијих од 65 уопште не користи медије у сврху учења. Они који то чине, најчешће у ту сврху користе телевизију (60%), док знатно мањи број њих користи радио (16%).
Половина старијих од 65 година не користи медијске услуге за учествовање у дискусијама и јавно изражавање мишљења о темама од јавног интереса (56%), док мањи број њих у те сврхе користи телевизију (30%), радио (17%) и друштвене мреже (17%).
Старији од 65 година у БиХ доминантно гледају програм домаћих ТВ станица. Мали број прати програм станица из регије на језицима које разумије, док остале ТВ станице прати минималан проценат испитаника. Значајно је поменути да одрасли старости изнад 65 најпозитивније оцјењују степен у ком програм домаћих јавних РТВ сервиса задовољава њихове забавне, образовне и религијске потребе, при чему су потребе забаве најбоље оцијењене.
Кад је ријеч о активностима на интернету, готово половина одраслих изнад 65 година најчешће упућује гласовне или видео позиве путем ВоИП услуге (48%), док нешто рјеђе шаљу/примају имејлове (31%), гледају кратке видео клипове (30%), посјећују информативне веб странице (27%) и обављају интернет куповину (16%). Седмина грађана ове старосне категорије интернет користи и за посјете званичним веб страницама јавних органа и институција и за комуницирање са јавним службама.
Четири од десет особа старијих од 65 година користи друштвене мреже, а омиљена друштвена мрежа им је Фејсбук (75%). Друга по реду мрежа коју одрасли користе је Јутјуб (12%), док Инстаграм користи свега 9%. Остале друштвене мреже одрасли изнад 65 година готово и не користе. Потребно је нагласити да, када користе друштвене мреже, одрасли изнад 65 најчешће само читају садржаје и ријетко када нешто „лајкају“ или објаве. Тек два од десет испитаника понекад или често дијеле/коментаришу садржаје на друштвеним мрежама, док један од десет креира или објављује садржаје.
Одрасли изнад 65 година ниже оцјењују своју способност препознавања комерцијалног садржаја, с тим да ће лакше препознати такав садржај у традиционалним него у онлајн медијима или ИК услугама.
Одрасли изнад 65 више вјерују у истинитост информација које се пласирају путем медија него друге категорије становништва. То се огледа и у чињеници да више од половине испитаних не провјерава чињенице/информације на интернету (66%). Тек свака десета особа као начин провјере обраћа пажњу на то да ли адреса веб странице изгледа вјеродостојно или се распитује да ли људи којима вјерују користе ту страницу.
Наведени подаци указују на неопходност стратешког приступа подизању медијске и информационе писмености ове категорије грађана у БиХ.
Истраживање су 2021. године реализовали Регулаторна агенција за комуникације (РАК) и Савјет Европе у сарадњи са агенцијом Кастм Консепт (Custom Concept) у оквиру Акционог плана за БиХ 2018-2021. и пројекта Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију.
