Заштита малољетника од потенцијално непримјерених и штетних телевизијских садржаја заједнички је задатак родитеља или старатеља, регулатора и пружалаца медијских услуга, који су, свако на свој начин, позвани да воде рачуна о томе да дјеца не буду изложена садржајима који нису прилагођени њиховом узрасту.
Према Истраживању о медијским навикама дјеце и ставовима одраслих које су 2019. године провели Регулаторна агенција за комуникације и УНИЦЕФ у БиХ, родитељи процјењују да њихова дјеца узраста 0-18 година када је школски дан у просјеку пред екраном проведу скоро три сата, а викендом три и по сата, тим више што су старија.
Телевизијски садржаји које дјеца гледају и слушају утичу на обликовање њихових мишљења, ставова, вриједности и понашања. Ти утицаји могу да буду позитивни и стимулативни по раст и развој дјетета, али исто тако могу да представљају опасност по његов физички, психички и морални развој. Родитељи, старатељи и сви који брину о дјеци треба да воде рачуна да дјеца гледају медијске садржаје прилагођене њиховом узрасту, те у одговарајућем временском термину.
У пракси, заштита малољетника од потенцијално непримјерених и штетних садржаја проводи се прегледом садржаја прије емитовања, те категоризацијом и временским ограничењима емитовања, примјеном мјера техничке заштите, као што су ПИН кодови и сл. за приступ одређеним садржајима који нису намијењени широј публици, и према потреби упозорењем прије емитовања узнемирујућих садржаја у програмима.
Регулаторна агенција за комуникације доноси правила којима се дефинишу обавезе свих пружалаца медијских услуга у погледу заштите малољетника и Кодексом о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија који се бави овим питањем, као потенцијално непримјерене и штетне садржаје дефинише:
- садржаје који могу ОЗБИЉНО да наруше физички, психички и морални развој малољетника и чије је емитовање забрањено,
- неоправдано приказивање бруталног и екстремног насиља,
- порнографске садржаје у којима се приказују експлицитни призори сексуалног односа са елементима насиља или екстремних сексуалних фетиша.
Кодексом се прописује да су пружаоци медијских услуга обавезни да садржаје за које је вјероватно да би могли да угрозе физички, психички или морални развој малољетника, а приказују се без техничке заштите, за све вријеме трајања на екрану означавају јасно истакнутим графичким ознакама: 12+, 16+ (смију се емитовати од 22:00 до 06:00 сати) и 18+ (смију се емитовати од 24:00 до 06:00 сати), уз емитовање у тачно одређеним терминима, који се односе и на репризирање таквог садржаја.
Обавезе класификације и емитовања у припадајућим терминима се односе на све врсте садржаја – филмове, серије, музичке спотове, рекламе и забавне емисије, а тиче се свих елемената садржаја (слика, тон или текст исписан у кролу).
Садржаји који се не сматрају потенцијално непримјереним и штетним по малољетнике не подлијежу обавези означавања или временском ограничењу емитовања, а одлуку о томе који ће се садржај означавати као такав или не доноси пружалац медијских услуга.
Када је у питању приказивање садржаја путем услуге на захтјев, ту су правила блажа с обзиром на чињеницу да гледаоци сами бирају шта ће и када гледати. Означавање садржаја на екрану путем графичких ознака 12+, 16+ и 18+ за вријеме трајања садржаја није обавезно, али је обавезно ове ознаке назначити у каталогу понуђених садржаја, како би гледаоци приликом избора садржаја били информисани о томе за који узраст је дати садржај прикладан. Такође, на услуге на захтјев се не примјењује временско ограничење за садржаје који спадају у категорије 12+ и 16+.
Да би подигла свијест о утицају телевизијских садржаја на дјецу и малољетнике и скренула пажњу на потребу активнијег праћења медијских навика дјеце, Регулаторна агенција за комуникације израдила је промотивни спот о заштити малољетника од непримјерених телевизијских садржаја, који је првенствено намијењен родитељима, старатељима и другима који брину о дјеци. Спот подсјећа на споменуте графичке ознаке 12+, 16+ и 18+ које су присутне све вријеме трајања телевизијских садржаја код којих постоји вјероватноћа да би могли да угрозе физички, психички или морални развој дјеце млађе од наведеног узраста. Уз то, спот набраја садржаје који изричито нису примјерени дјеци, а то су призори насиља, секса, вулгарности, коришћења разних опијата и коцкања.
Родитељи или старатељи имају највећу улогу и одговорност када су у питању медијске навике дјеце и требало би заједно са својом дјецом да поставе правила о коришћењу медијских садржаја, при томе водећи рачуна о њиховој прикладности узрасту дјетета, степену његовог развоја и сензибилитету. При томе треба на одговарајући начин користити и предности техничке заштите коју нуде ИПТВ, кабловски или ДТХ оператери. Више информација о томе како креирати позитивне медијске навике и поставити одговарајућа ограничења родитељи могу да прочитају у Смјерницама о кориштењу медија, информационо-комуникационих технологија и времену које дјеца проводе пред екраном.
