Ауторка: Ивана Сиврић
(South Eastern European Journal of Communuication, Vol. 2 No.1 , 2020)
Сажетак:
Већ седамдесетих година двадесетога вијека развијени су први концепти савременога појма медијске писмености. Након тога услиједило је неколико иницијатива да би се боље препознала важност учења и нужност развоја медијске писмености. Деведесетих година долази до институционализације медијске писмености и до дефинисања основних смјерница и елемената потребних за развој и имплементацију медијске писмености у друштву.
Отада, па све до данас, концепт медијске писмености убрзано се мијењао. Динамичан и убрзан развој информационих и комуникационих технологија, појава нових медија и медијских навика конзумената, довели су до промјене самога концепта и разумијевања медијске писмености. Дотад се медијска писменост препознавала као инструмент за заштиту конзумената од негативних медијских порука и садржаја (најчешће дјеце и младих), а потом и као инструмент за заштиту конзумената од технологије те као предуслов
за бољу грађанску партиципацију.
Данас тумачење појма медијске писмености посматрамо и у зависности од друштва и контекста у којем се медијска писменост користи и на начин како се развија. Према томе, концепт и примјена у зависности су од географског и технолошког приступа медијима, а самим тиме и од евалуације и начина на који комуницирамо преко различитих медија. Стога би данашњи концепт медијске писмености представљао оружје или оруђе за борбу против негативних медијских садржаја, манипулације, лажних вијести, обмана, пропаганде, дезинформација, а у сврху критичкога и креативног изражавања и боље грађанске партиципације.
Рад је доступан на сљедећем линку: https://hrcak.srce.hr/240832.
