Новост

Медијске навике дјеце у БиХ и родне разлике

Print Friendly, PDF & Email

Дјеца различитих узраста у БиХ на уређајима који су им доступни гледају, прате, слушају и креирају различите садржаје, показали су резултати истраживања „Медијске навике дјеце и ставови родитеља˝ УНИЦЕФ-а у БиХ и Регулаторне агенције за комуникације БиХ 2020. године. При томе су утврђене и одређене разлике између медијских навика дјевојчица и дјечака.

Дјеца најчешће прате јутјубере, гледају цртане филмове, музичке садржаје и видеа, па слиједи играње игрица и гледање смијешних видеа. Адолесцентима су подједнако омиљени платформа YouTube, серије и музика. Дјевојчице чешће него дјечаци на платформи YouTube гледају музичка видеа и цртане филмове, а дјечаци чешће него оне гледају туторијале за играње игрица и спортске исјечке.

Подаци су показали и да четвртина дјеце узраста од 11 до 14 година, а чак трећина адолесцената од 15 до 18 година старости, сматра да тешко контролише вријеме које проводи пред екраном. При томе дјевојчице чешће него дјечаци сматрају да имају добру равнотежу између времена које проводе на екрану и других активности.

Боравак пред екраном млађој дјеци од 7 до 10 година најчешће замјењује играње, а дјеци од 11 до 18 година дружење. Млађа дјеца наводе да би се, да не проводе толико времена пред екраном, више играла у 64% случајева, код дјеце узраста од 11 до 14 година 51% је рекло да би се више дружили, а 39% да би се више играли или излазили вани. Око 56 % адолесцената каже да би се више дружили, а 45% и више излазили вани. Дјеца би чешће и учила, одмарала се и поспремала и помагала у обављању кућних обавеза. При томе дјевојчице чешће него дјечаци истичу да би, да не проводе вријеме пред екраном, више училе и помагале у поспремању и обављању кућних обавеза.

Што се тиче гледања садржаја на телевизији који су лоше утицали, чак троје од десет дјеце узраста од 4 до 18 година некада је на телевизији гледало нешто што их је престрашило, забринуло, навело да се осјећају неугодно и слично. Дјевојчице при томе чешће него дјечаци истичу да су биле изложене телевизијским садржајима који су лоше утицали на њих.

Дјеца узраста од 7 до 18 година релативно добро су упозната са телевизијским класификационим ознакама 12+, 16+ и 18+. Међутим, у односу на упознатост, поштовање ових ознака је знатно нижа и раскорак је већи што су дјеца старија. Тако уколико је означено да дјеца њиховог узраста не би требало да гледају одређени садржај, од његовог праћења увијек одустаје шест од десет дјеце узраста од 7 до 14 година и тек троје од десет адолесцената. Дјевојчице чешће него дјечаци поштују класификационе ознаке у погледу погодности телевизијских садржаја за одређену старосну доб.

Девет од десет анкетиране дјеце узраста од 11 до 18 година задовољно је степеном повјерења које у њих имају њихови родитељи у вези са коришћењем медија и информационо-комуникационих технологија ИКТ. Дјевојчице су чешће него дјечаци задовољне степеном повјерења који у њих имају родитељи кад је у питању коришћење медијума.

Дјеца углавном виде позитивне стране друштвених мрежа, страница и апликација које користе. Негативне стране примјећује знатно мањи дио дјеце, четвртина дјеце наводи да на друштвеним мрежама постоји притисак да се изгледа популарно, а петина да су на њима људи злобни једни према другима. Дјевојчице чешће него дјечаци сматрају да су на мрежама присутни злобни коментари и поступци.

Истраживање ˝Медијске навике дјеце и ставови родитеља˝ можете пронаћи на овом линку.