Научи шта је медијска писменост, направи креативни садржај и можеш добити вриједан поклон!

ШТА ЈЕ ГОВОР МРЖЊЕ?

Говор мржње подразумијева погрдне и ружне ријечи, изразе, имена и називе утемељене на одређеним особинама појединих људи, скупина или популације које они самостално не могу изабрати, а изражене у сврху да се одређена особа, скупина или популација исмијава, етикетира или клевеће.
Говор мржње је присутан свакодневно у политичком животу, медијима и друштвеним мрежама, а поруке мржње видљиве готово на сваком мјесту на јавним површинама. Њему су изложени појединци, групе људи, па чак и читаве заједнице.
Развој нових технологија и интернета омогућио је брже ширење говора мржње без могућности ефикасне контроле. Оnline говор мржње је постао свакодневица бх. живота, а самим тиме веома опасан за изградњу демократског, савременог и сигурног друштва.

ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ И ЗАШТО ЈЕ ОНА ВАЖНА?

Медијска писменост може се дефинисати као могућност приступа, анализе, критичког вредновања и стварања новог медијског садржаја, односно пласман порука посредством медија.
Медијска писменост је мултимедијална активност, те захтијева развијање етичких, естетских и филозофских вјештина и знања.
Медијска писменост не би се требала ограничити само на учење о алатима и технологијама, него би требала бити усмјерена на то да грађани стекну вјештине критичког размишљања потребне за просуђивање, анализу сложених стања и препознавање разлике између мишљења и чињеница.
Критичко размишљање једно је од најважнијих елемената које подразумијева медијска писменост. Оно омогућава публици да доноси независни суд о неком медијском садржају.
За медијску писменост потребно је критичко разумијевање медијског садржаја.

ЗНАТЕ ЛИ РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ ИНФОРМАЦИЈЕ, ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ И МИСИНФОРМАЦИЈЕ?

Дезинформације су информације које су нетачне и намјерно створене како би обмануле јавност, наштетиле некој особи, организацији, друштвеној скупини, држави, а све у циљу остваривања неких интереса (нпр. економски или политички).

Лажне вијести су погрешне информације упаковане на начин да изгледају као права вијест с циљем да заварају читатеље ради финансијске или идеолошке добити.

Мисинформације су погрешне информације, али нису дошле с намјером да наносе штету. Најчешће се пласирају и преносе из незнања, јер их људи нису препознали као погрешне информације.

Малинформације су злонамјерне информације. То су тачне информације али се пласирају да се нанесе штета некој особи или организацији, нпр. пласирање нечијих интимних фотографија и видеа.