Sharenting се односи на праксу појединих родитеља да учестало објављују фотографије, видео-снимке и сл. о животу своје дјеце на друштвеним мрежама. Премда sharenting има и бројне добре стране, ова пракса ипак може оставити далекосежне посљедице на безбједност и ментално здравље дјетета.
Баш као што су родитељи некада осјећали потребу да посебне тренутке из живота свог дјетета/дјеце забиљеже фото-апаратом или камером, тако је и данас код већине родитеља (> 75%) присутна жеља да се небројени тренуци у којима нас дјеца преплаве љепотом, радошћу или поносом забиљеже мобилним телефонима и подијеле с блиским особама. У већини случајева, родитељи то чине из најбољих побуда: како би подијелили понос и промовисали успјехе своје дјеце, одржавали контакте и обавјештавали породицу и пријатеље о дјететовом одрастању, сакупљали успомене, добили подршку и корисне информације које се тичу изазова родитељства или подијелили властита искуства.
Међутим, чињеница да користимо јавни простор (интернет) како бисмо подијелили приватне информације с блиским људима, излаже нас и нашу дјецу потенцијалним опасностима. Када објављујемо фотографије, видео-снимке и личне податке своје дјеце на друштвеним мрежама, ми уједно дијелимо те информације не само с онима с којима ми то желимо већ потенцијално и с онима који немају добре намјере према нашој дјеци.
Директно или индиректно откривање дјететових личних података као што су име и презиме, датум рођења, адреса, школа коју дијете похађа и сл. излаже дијете опасностима као што су крађа идентитета, дигитално насиље, контакти с предаторима и сл.
Чему нас учи филм „Нелина прича“?
Осим безбједносних разлога, sharenting може негативно утицати и на ментално здравље дјетета. Управо на то скреће пажњу вишеструко награђивани кратки филм „Нелина прича“ (енгл. Nelly’s Story) аустријског редитеља Јонаса Штајнакера из 2022. године.
Нели и њена мајка Сара прослављају Нелин 9. рођендан. Док прилазе просторији препуној рођенданских поклона, Сара цијели догађај снима за Инстаграм. Нели је тужна због скорашњег развода родитеља и због тога што њен тата није присутан на прослави њеног рођендана те није расположена да позира за друштвене мреже. У једном тренутку, одбија да сарађује с мајком, отима њен мобилни телефон и закључава се у кућу, остављајући мајку у дворишту. Очајна, мајка позива најприје бравара да провали врата, који, збуњен ситуацијом, одлучује да позове полицију. За то вријеме, Нели објављује на мајчином Инстаграм профилу њене паничне молбе да отвори врата и друге узнемирујуће снимке.
Које су негативне импликације sharentinga на ментално здравље дјеце?
- Sharenting може нарушити однос између родитеља и дјетета, тим прије што је дијете старије.
Као што видимо у филму „Нелина прича“, објављивање садржаја на друштвеним мрежама без сагласности и воље дјетета може нарушити однос између родитеља и дјетета. Кад је ријеч о млађој дјеци, која још увијек нису на друштвеним мрежама, или нису у стању да искажу своје мишљење о родитељској пракси sharentinga, родитељима је лакше занемарити дјечије жеље и потребе. Међутим, с обзиром на то да ови садржаји трајно остају присутни на мрежи, постоји опасност да дјеца чији су животи од раног дјетињства предмет sharentinga, касније то доживе као нарушавање приватности и препреку за креирање властитог дигиталног идентитета. Другим ријечима, адолесценти могу осјећати нелагодност усљед дигиталног трага који су њихови родитељи остављали без њихове сагласности.
- Sharenting може проузроковати нездраво поређење дјетета с другима и несигурност
Sharenting може довести до социјалне анксиозности дјетета. Стално дијељење дјечјих постигнућа, као што су академски или спортски успјеси, па чак и физички изглед, може утицати на то да дијете себи наметне нереална очекивања, захтијевајући беспријекорност и савршенство на свим пољима. То може довести до повећане анксиозности и стреса, страха од осуде и одбацивања.
Адолесценти су често склони поређењу својих стварних живота с идеализованим сликама које виде на мрежи, што доприноси синдрому ФОМО (енгл. Fear of Missing Out ‒ страх од пропуштања информација), који је такође повезан са социјалном анксиозношћу.
Истраживања сугеришу да изложеност дјеце идеализованим приказима других породица може довести до незадовољства сопственим животом, нарочито када дијете осјећа немогућност да достигне „савршенство“ које види на туђим профилима.
- Sharenting повећава ризик од тога да дијете постане жртва дигиталног насиља
Садржаји које родитељи објављују о својој дјеци могу недобронамјерним вршњацима или другима бити повод за дигитално насиље, доводећи тиме дијете у непријатне ситуације, како у виртуелном, тако и у стварном животу.
- Sharenting може негативно утицати на процес формирања идентитета младе особе
Истраживања показују да sharenting такође може утицати на развој идентитета адолесцента. С аспекта формирања идентитета, адолесценција је кључна развојна фаза и адолесценти имају потребу да самостално истражују свој идентитет. Уколико родитељи обликују дјететову дигиталну слику од раних година, то може негативно утицати на самоперцепцију адолесцента. Осим тога, с обзиром на трајност онлајн постова, адолесценти могу касније у животу, приликом аплицирања за факултет или посао, трпјети посљедице дигиталног отиска који су креирали њихови родитељи, што може додатно утицати на њихово самопоуздање и бити извор стреса.
Изградња здравих дигиталних ограничења
С обзиром на потенцијалне негативне посљедице sharentinga, стручњаци препоручују родитељима да приликом објављивања садржаја о својој дјеци на интернету воде рачуна о сљедећем:
Поштујте приватност дјетета: Дјеци треба омогућити да сама одлучују шта ће бити објављено о њима, тим више што су старија. Разговарајте с дјецом о могућим посљедицама sharentinga и тражите њихову сагласност прије објављивања фотографија, видео-снимака или других садржаја о њима.
Избјегавајте претјерано дијељење: Иако је природно осјећати жељу да са својим пријатељима и члановима породице подијелимо садржаје који свједоче о неким важним тренуцима из дјететовог живота, треба водити рачуна и избјегавати дијељење тренутака који дијете могу довести у непријатну ситуацију у каснијим фазама живота.
Стварајте здраве медијске навике: Нека ваше медијске навике буду за примјер дјеци, у смислу контролисања времена које проводите испред екрана, избјегавања прекомјерног објављивања садржаја, бирања квалитетних медијских садржаја и сл.
Размишљајте о потенцијалним дугорочним посљедицама: Размотрите дугорочне посљедице дијељења личних информација о својој дјеци. Оно што данас изгледа безопасно, сутра можда може бити извор непријатности или фрустрације за ваше дијете.
Закључак
Премда sharenting има многе позитивне стране, важно је да родитељи имају свијест и о бројним ризицима које sharenting носи по безбједност и ментално здравље дјетета. Имајући у виду да се наши животи све више испреплићу с дигиталним простором, веома је важно да родитељи воде рачуна о потенцијалним дугорочним импликацијама својих онлајн поступака. Поштовањем приватности, његовањем дијалога и успостављањем здравих медијских навика, родитељи могу сачувати своју дјецу од потенцијалних негативних ефеката sharentinga и омогућити им да задрже контролу над својим дигиталним идентитетима.
Извори:
Vigderman, Eliza (2024). Parents’ Social Media Habits: 2021. Preuzeto s: https://www.security.org/digital-safety/parenting-social-media-report/
Travers, Marc Ph.D. (2023). Risks Linked to ‘Sharenting’ Your Kids Lives Online. Psychology Today. Preuzeto s: https://www.psychologytoday.com/intl/blog/social-instincts/202306/2-risks-linked-to-sharenting-your-kids-lives-online
Walrave, Michel et al. (2022). The Limits of Sharenting: Exploring Parents’ and Adolescents’ Sharenting Boundaries Through the Lens of Communication Privacy Management Theory. Frontiers in Education. Preuzeto s: https://www.frontiersin.org/journals/education/articles/10.3389/feduc.2022.803393/full
