Екрани и мањак сна уништавају дјечији мозак-депресија се може јавити и након неколико година
Прекомјерно кориштење екрана један је од највећих изазова данашњег дјетињства. Екрани су често кривци за настанак разних поремећаја у понашању дјеце, од „екранизма“ до озбиљнијих облика нарушавања менталног здравље дјеце, о чему се и даље не говори довољно.
Ново свеобухватно истраживање, објављено у престижном медицинском часопису JAMA Pediatrics, открива забрињавајућу повезаност између времена које дјеца проводе пред екранима, мањка сна и развоја симптома депресије у адолесцентској доби. Студија под називом „Улога сна и бијеле масе у повезаности између времена проведеног пред екраном и настанка депресије у дјетињству и раној адолесценцији“ (Role of Sleep and White Matter in the Link Between Screen Time and Depression in Childhood and Early Adolescence) коју су провели стручњаци с америчких универзитета, др João Paul Limа Santos, др Adrianа M. Soehner и др Candice L. Biernesser доноси забрињавајуће закључке.
Истраживање је пратило 976 дјеце од њихове девете или десете године до уласка у адолесценцију. Показало се да сваки додатни сат проведен пред екраном, било да се ради о гледању телевизије, кориштењу таблета, паметних телефона или игрању видео-игара, значајно повећава ризик од појаве депресивних симптома у наредним годинама.
Посебно забрињава податак да код дјеце која проводе више времена пред екранима и имају краћи период сна долази до промјена у структури мозга, посебно у дијеловима одговорним за емоционалну регулацију, што може довести до настанка проблема с менталним здрављем, као што је депресија.
Студија наводи да су краћи сан и лошија организација бијеле мождане масе у 36,4 % случајева главни узрочници везе између прекомјерног кориштења екрана и појаве депресивних симптома у раној адолесценцији. Kраћи сан је, опет, у 37,5 % случајева био главни кривац за везу између прекомјерног кориштења екрана и лошијег интегритета бијеле масе.
„Сан није само пасивна активност, него темељ здравог неуролошког развоја“ истичу аутори студије наглашавајући да квалитетан сан омогућава размјену информација унутар мозга и развој бијеле мождане масе, која повезује различите регије мозга. Мањак сна, узрокован дуготрајним кориштењем дигиталних уређаја, нарушава тај процес и повећава могућност настанка емоционалних поремећаја.
Студија је показала да су ови ефекти посебно изражени код дјеце која користе екране у вечерњим сатима, када се производња мелатонина – хормона сна – природно повећава.
„Постоји све више индикација да прекомјерно кориштење екрана може допринијети настанку проблема менталног здравља попут депресије. Стога је кључно идентификовати потенцијалне посредничке факторе који би могли помоћи у расвјетљавању ових веза. Резултати скоријих истраживања указују на то да прекомјено вријеме пред екранима може негативно утицати на трајање сна и структурну повезаност мозга (организацију бијеле масе), што је кључно за емоционално здравље“, наводи се у студији.
Студија је управо имала за циљ да испита везу између времена проведеног пред екраном током касног дјетињства и појаве депресивних симптома у раној адолесценцији, као и посреднички утицај дужине сна и организације бијеле масе на ту узрочно-посљедичну везу.
„Резултати студије показали су да прекомјерно кориштење екрана у касном дјетињству доприноси појави депресивних симптома, између осталог и због кратког сна и лошије организације бијеле масе током ране адолесценције. Ови резултати наглашавају важност промовисања здравих навика и уравнотежења времена проведеног пред екраном са здравим навикама спавања“, закључак је студије о којој можете више прочитати на овом линку.
