Недавно објављено истраживање Мапирање медијских веб портала у Босни и Херцеговини идентификовало је 615 информативних портала у Босни и Херцеговини са дневном или повременом продукцијом вијести који покривају различите области. Доминирају локални портали, груписани претежно у пет урбаних центара БиХ (Сарајево, Бањалука, Мостар, Тузла, Зеница), с тим да готово трећина од укупног броја мапираних портала нема наведену географску локацију у оквиру импресума, док готово сваки други бх. портал уопште не садржи импресум.
Повод, циљ и предмет истраживања
У тексту који слиједи упознаћемо вас са резултатима првог истраживања у Босни и Херцеговини које сагледава и сабира емпиријске податке о професионалној онлајн медијској сцени. Повод за провођење овог истраживања иницираног у оквиру Програма оснаживања независних медија представља одсуство више закона о медијима и комуникацијама неопходних за ефикасно регулисање онлајн комуникационе праксе, као и чињеница да је административно-правна област оснивања, рада и дјеловања веб портала у Босни и Херцеговини потпуно неуређена.
Циљ истраживања био је утврђивање приближног броја медијских веб портала у Босни и Херцеговини, њихово мапирање и утврђивање њихових основних карактеристика. Поред веб портала основаних у БиХ, предмет истраживања били су портали основани и активни ван граница државе, а који се доминантно обраћају босанскохерцеговачкој публици.
Број портала у Босни и Херцеговини
Истраживањем је утврђено постојање најмање 615 медијских веб портала у БиХ, при чему се тај број нипошто не може узети као коначан, узеши у обзир да је медијска сцена босанскохерцеговачких веб портала изузетно динамична, недовољно видљива и нетранспарентна.
Географски распоред портала
Истраживање је показало да сваки други информативни портал у БиХ има регистровано сједиште у Федерацији БиХ. Отприлике сваки трећи информативни портал уопште нема наведену географску локацију, док њих 15% има сједиште у Републици Српкој. Број информативних портала у БиХ који имају сједиште у Брчко Дистрикту, земљама региона или у земљама у којима је значајније присутна бх. дијаспора креће се око 1%.
Кад је ријеч о порталима који имају сједиште у Федерацији БиХ, највећа концентрација портала регистрована је у Кантону Сарајево (34%) – сваки трећи. Слиједе Тузлански кантон (16%), Херцеговачко-неретвански (13%), Зеничко-добојски кантон (12%), Средњебосански кантон (10%) док заступљеност информативних портала у преосталим кантонима варира од 0 до 7%.
Сваки трећи портал лоциран у Републици Српској има сједиште у Бањалуци (34%). Осим Бањалуке, градови Републике Српске који се истичу према броју евидентираних портала су Требиње (10%) и Бијељина (9%) док је преосталих 50% портала распоређено у различитим дијеловима Републике Српске.
Другим ријечима, више портала има сједиште у Кантону Сарајево (105) него што их има у читавој Републици Српској (94). Заправо, Федерација БиХ броји троструко више портала него Република Српска што се добрим дијелом може објаснити чињеницом да у Федерацији БиХ има више урбаних центара са бројнијим и развијенијим традиционалним, али и онлајн медијима.
Посматрано из угла градова, највећи број портала лоциран је у Сарајеву (52%). Слиједе Бања Лука (16%), Тузла (15%), Мостар (13%) и Зеница (5%) што показује да готово трећина портала у земљи има сједиште у пет горе наведених урбаних центара БиХ.
Транспарентност медијског власништва
Значај овог истраживања огледа се добрим дијелом у томе што је оно још једанпут указало на значај транспарентности медијског власништва и скренуло пажњу на неопходност усвајања Закона о транспарентности медијског власништва. Наиме, потпун импресум, који би требао да садржи податке о оснивачу, сједишту, главном уреднику/одговорном лицу медија, контакте и који би уз то требао бити видљив и препознатљив, у потпуности посједује свега 167 портала (27%). Поједине податке из импресума има 178 портала (29%), док убједљиво предњачи број „дивљих портала“ који уопште немају импресум (њих 270 или 44%).
Истраживање је показало и то да …
…сваки други информативни портал у БиХ посједује домену „.ba“ док су преостале најчешће заступљене домене „.com“, „.info“, „.net“ итд.
… су најзаступљенији локални портали (53%). Специјализованих информативних портала има 25%, националних веб портала који покривају територију цијеле државе има 20%, док заступљеност регионалних портала износи 2%.
… портали претежно имају дневну (80%) или повремену продукцију вијести и осталих медијских садржаја (15%).
… портали покривају различите области: спорт, културу, националну баштину или припадност, историју, бизнис, забаву, ауто-новине, цивилно друштво, екологију, филозофију и културу, туризам, lifestyle, теме намијењене женској читалачкој публици, алтернативу, здравље, породицу, науку и теме намијењене младима.
… у БиХ постоји 75% аутентичних, уникатних веб портала, док је четвртина портала изведена из других медија: телевизије, радија, штампе.
… више од половине од укупног броја портала (59%) не нуди могућност остављања коментара.
… су готово сви портали (95%) заступљени на друштвеним мрежама.
… је оглашавање присутно код велике већине бх. портала (80%).
Осим свеобухватног мапирања медијских веб портала у БиХ значај овог истраживања огледа се у томе што је оно уједно мапирало законске, административно-правне препреке као и остале проблеме које је потребно превазићи у циљу подизања професионалних и етичких стандарда веб новинарства у БиХ.
Аутор истраживања „Мапирање медијских веб портала у Босни и Херцеговини“ је проф. др Енес Османчевић са својим истраживачким тимом. Истраживање је 2021. године објавио Центар за промоцију цивилног друштва у оквиру USAID-овог Програма оснаживања независних медија.
