Регулаторна агенција за комуникације (Агенција), у својству координатора активности Мреже актера у области медијске и информационе писмености у Босни и Херцеговини (Мрежа), организовала је 9. фебруара 2026. године осми по реду састанак Мреже. Састанак је одржан у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и суоснивачима Мреже, Фондацијом „Медиацентар“ Сарајево и Факултетом политичких наука Универзитета у Сарајеву (УНСА).
На састанку су представљена два изузетно важна документа: „Ко обликује искуства младих? Ставови младих о инфлуенсерима и њиховом садржају“, те правна анализа „Дјеца у дигиталном окружењу – импликације креирања и публиковања кориснички генерисаног садржаја на права дјетета“. Представљени су и пројекти чланица Мреже, о којима је дискутовало око 60 стручњака из области медијске и информационе писмености (МИП).
Агенција је исказала захвалност УНИЦЕФ-у као важном стратешком партнеру, визионарски и досљедно усмјереном ка побољшању квалитета живота дјеце и омладине у БиХ. Посебно је истакнуто учешће УНИЦЕФ-а у изради два документа која су представљена на састанку, који ће помоћи Агенцији у одређивању стратешких корака и стратешког приступа у превазилажењу одређених изазова. Агенција је нагласила важност заједничког, координисаног и одговорног дјеловања свих стручњака, организација и институција у оквиру Мреже.
УНИЦЕФ, као стратешки партнер владиног и невладиног сектора у области МИП-а, изразио је задовољство што су се на једном мјесту окупили партнери из различитих сфера дјеловања који дијеле заједнички интерес и дијалог у области МИП-а, а ангажман младих виде као обавезу. Констатовано је да млади данас живе у сложеном дигиталном окружењу у којем су као корисници друштвених мрежа потенцијално изложени различитим ризицима, при чему се о њиховој улози у стварању садржаја ријетко разговара. Посебно су као важне истакнуте невладине организације, а једна од њих је и Мрежа савјета/вијећа ученика у БиХ, која као партнер УНИЦЕФ-а промовише права дјеце у средњој школи. Гледајући из перспективе дјечијих права, наглашена је важност дијалога са младим људима, који ће отворити путеве за истинско учествовање у доношењу одлука за сва питања која се тичу њихових садашњих и будућих живота.
Из Фондације „Медиацентар“ Сарајево истакли су да је бх. Мрежа, основана прије осам година, најбројнија и најразноврснија у односу на сличне мреже у регији. Од самог почетка дјеловања, Мрежа је поставила темеље сарадње актера широког спектра дјеловања у овој области. Подсјетили су да је Медиацентар Сарајево посвећен промоцији МИП, што подразумијева активно праћење укључености државе, образовног система, међународних организација и сличних организација у свијету у препознавању кључних изазова и актуелних тема у области МИП-а. Као неке од најважних тема Медиацентар истиче: препознавање важности професионалног новинарства и његове улоге у демократским друштвима, разумијевање дезинформација, улогу умјетне интелигенције, дигиталну сигурност и етику, те одговорно понашање онлајн портала и поларизацију у дигиталном простору. Као приоритети Мреже препознати су развој и имплементација стратешког оквира за интеграцију МИП-а у образовни систем, унапређење заједничког рада на истраживањима потребним за доношење одлука о стратешким правцима кретања и разумијевања кључних потреба образовања у области МИП-а, те заједничка сарадња и размјена ресурса у овој области. Медиацентар је такођер истакао важност истраживања презентованих на састанку.
Кад је ријеч о дјеловању Факултета политичких наука УНСА на пољу МИП-а, фокус је стављен на едукацију младих. Подсјећају да на факултету већ низ година постоји предмет Медијска и информацијска писменост и да свака година доноси нова сазнања и изазове у овој области. Истакнута је важност истраживања презентованих на састанку, констатујући да је ангажман младих у оваквим истраживањима изузетно значајан и да им је увијек потребна адекватна подршка. Развој и имплементација стратешког оквира за интеграцију МИП-а у образовни систем наводи се као суштински важнo у развоју ове области. Недовољна имплементација постојећег стратешког оквира у Кантону Сарајево, те неусвајање нових стратегија, проблеми су на којима се треба континуирано радити.
„Ко обликује искуства младих? Ставови младих о инфлуенсерима и њиховом садржају“ назив је истраживања које је представљено на 8. састанку Мреже за МИП. Налазе истраживања, које је на иницијативу Агенције провео УНИЦЕФ у сарадњи са Мрежом савјета/вијећа ученика, представио је Ирвин Кеновић. Кроз анкетни упитник, скоро 2400 младих из цијеле БиХ, у доби од 15 до 18 година, исказало је своја размишљања, ставове и искуства у вези са инфлуенсерима. Наглашено је да истраживање не представља размишљање цијеле популације младих људи о овој теми, али да даје важне податке о њиховим медијским и дигиталним навикама и ставовима.
Истраживање је показало да су инфлуенсери изузетно заступљени у дигиталном животу младих у БиХ, првенствено кроз садржаје које млади гледају, темама о којима разговарају, те као посљедица алгоритамских препорука. Инстаграм (93,2%) и ТикТок (83,6%) платформе су које млади најчешће користе. Готово сви анкетирани ученици прате инфлуенсере, уз чије садржаје око 27% њих проводи 2-4 часа дневно. Најпраћенији садржаји су животни стил, смијешни садржаји, љепота и гејминг, а као главне ризике у праћењу садржаја инфлуенсера, млади наводе говор мржње, омаловажавање и нереалне стандарде љепоте. Половина младих прати инфлуенсере из БиХ, док је друга половина окренута претежно иностраним инфлуенсерима. Готово половина испитаника наводи да мишљење инфлуенсера за њих има одређени значај, али занимљив је податак да је само четвртина испитаника навела да су промијенили мишљење или понашање праћењем њиховог садржаја. Већина младих зна коме пријавити штетни садржај, инфлуенсере и платформе сматрају најодговорнијим за њихово пласирање, те сматрају да држава треба регулисати рад инфлуенсера. Као рјешења, млади истичу јачање медијске писмености, едукацију и строжије контроле.
Правну анализу „Дјеца у дигиталном окружењу – импликације креирања и публиковања кориснички генерисаног садржаја на права дјетета“, коју је израдио УНИЦЕФ на иницијативу Агенције, представио је аутор Елвир Мусић. Истакао је да анализа полази од претпоставке да дигитални простор више није маргиналан у животима дјеце, констатујући да данашње генерације не познају живот без дигиталног окружења. Посебно мјесто у дигиталном простору заузима user-generated content (USG) тј. садржаји у којима се дјеца појављују као активни актери садржаја, а често и као субјекти садржаја које креирају родитељи. У таквима садржајима, дјеца привлаче публику, доприносе видљивости и повећању прихода од таквих садржаја, при чему њихова правна позиција остаје нејасна. У том контексту, постоји читав низ питања без адекватног одговора, а која се тичу права дјетета, као што је право на игру, породични живот, раст и развој итд. Једнако важно је и питање менталног здравља дјеце у онлајн свијету, који директно утиче на остваривање права дјетета на развој, заштиту и добробит у дигиталном окружењу.
Кључни налази указују да БиХ посједује значајан, али фрагментисан правни оквир за заштиту права дјетета у дигиталном простору. Иако постоје прописи у областима заштите личних података, породичног права, рада, медија и комерцијалних комуникација, они су развијани са претпоставком да дјеца не могу бити активни креатори и носиоци економске вриједности у дигиталним екосистемима. Анализа упозорава да дјечије учешће у монетизованом и јавно дистрибуисаном онлајн садржају често остаје у „правној сивој зони“ између породичне аутономије, слободе изражавања и потенцијалне економске експлоатације. Посебно је наглашено да родитељска сагласност у дигиталном окружењу не може бити неограничена, те да је потребна јаснија регулација која ће у средиште ставити најбољи интерес дјетета. Студија наглашава важност даљњег дијалога, јачања институционалне координације и развоја циљаних рјешења, која ће осигурати ефикасну заштиту права дјетета у дигиталном окружењу.
На састанку су представљени пројекти и активности чланица Мреже – Фондације „Медиацентар“ Сарајево, Центра за промоцију цивилног друштва, Свеучилишта у Мостару, Наука говори – УГ „Наука и свијет“, Педагошког факултета УНСА и Удружења „Нова генерација“ из Бања Луке.
