Друштвене мреже, као такве, настале су прије појаве интернета, мрежа и друштвених медија. Данас, кад се говори о друштвеним мрежама, мисли се превасходно на дигиталне друштвене мреже које су за релативно кратко вријеме постале у толикој мјери раширене да тренутно броје више од 3,8 милијарди корисника. Појава интернета и нешто касније друштвених мрежа револуционарно је утицала на начин на који највећи дио глобалне популације проводи своје слободно и радно вријеме, образује се, информише и учествује у јавном животу. Друштвене мреже повезују нас са познатим и непознатим особама из околине и широм свијета, најчешће са онима са којима дијелимо иста интересовања, ставове или идеје. Поред тога, друштвене мреже постале су незаобилазан фактор друштвено-политичког живота у 21. вијеку, о чему свједоче бројни протести и „прољећа“ у земљи, региону и свијету, који су на ефикасан и јефтин начин били организовани управо путем друштвених мрежа, и омогућили тако огромном броју грађана да учествују у јавном животу.
Попут интернета, друштвене мреже резултат су трансформације информационих и комуникационих технологија базираних на револуцији у домену микроелектронских технологија 50-их и 60-их година прошлог вијека. Иако се појава друштвених алата са карактеристикама које данас познајемо веже за 90-те године, први знакови друштвених мрежа сежу у претходне деценије. Прво електронско писмо (е-мејл) послао је Реј Томлинсон (Ray Tomlinson) 1971. године користећи два рачунара која су се налазила један поред другог. Седам година касније, ББС (Bulletin Board System) размијењен је путем телефонских линија са другим корисницима и дистрибуисани су први интернетски прегледници путем платформе Usenet. Година која представља прекретницу у развоју дигиталних комуникација је 1991. када је Тим Бернерс Ли (Tim Berners Lee) изумио ХТМЛ језик, што је значајно поједноставило и олакшало претраживање веба. GeoCities сервис једна је од првих друштвених мрежа какве данас познајемо и покренута је 1994. године. Три године касније, креирана је прва веб-локација са друштвеном мрежом, SixDegrees.com, која је пружајући могућност прављења профилне странице, адресара и размјене порука, прикупила око милион корисника. AmIHotorNot.com, нова друштвена мрежа која се појављује 2000. године, позивала је кориснике да пошаљу своје фотографије да би други оцијенили њихов физички изглед и привлачност. Након неколико година појавио се и My Space, прва друштвена мрежа која је доживјела популарност и на нашим просторима, која је на свом врхунцу, 2005. године, имала око 25 милиона корисника. Одговор Универзитета Харвард на мрежу AmIHotorNot била је друштвена мрежа Facemash коју Марк Цукерберг (Mark Zuckerberg) покреће 2003. године. Годину дана касније, Цукерберг оснива Facebook, који са више од 2,7 милијарди активних корисника мјесечно, тренутно представља најпопуларнију друштвену мрежу на свијету. YouTube, основан 2005. године, представља другу глобално најпопуларнију мрежу са 2,3 милијарде корисника широм свијета. Отприлике у исто вријеме кад је настао YouTube, почеле су да настају и друге врсте друштвених мрежа познате и данас: LinkedIn, намијењен пословној заједници, веб-локације за размјену фотографија попут Photobucket и Flickr, WordPress итд. Друштвене мреже које посљедњих година нарочито привлаче млађу публику су Instagram и TikTok. Instagram су 2010. године креирали Кевин Систром (Kevin Systrom) и Мајк Кригер (Mike Krieger) одлучивши да у фокус пројекта ставе фотографије. Од 2012. године Instagram прелази у руке Facebook-а након чега доживљава још већу популарност. TikTok, апликација за размјену кратких видео-исјечака кинеске компаније ByteDance, креиран је у септембру 2016. године и тренутно окупља више од 800 милиона корисника.
Колико су друштвене мреже популарне у Босни и Херцеговини показало је Истраживање о медијским навикама дјеце и ставовима родитеља које су 2020. године провели Регулаторна агенција за комуникације и УНИЦЕФ БиХ. Према резултатима овог истраживања, већина босанскохерцеговачке дјеце узраста 7-10 година (64%) и готово сва дјеца узраста 11-18 година имају профил на некој од друштвених мрежа. Друштвене мреже/странице/апликације за слање порука које дјеца у БиХ најчешће користе јесу Viber (65%), Youtube (58%), Instagram (57%) и Facebook (51,5%), тим чешће што су старија. Кад је ријеч о YouTube-у, истраживање је показало да након што напуне 11 година скоро сва дјеца у БиХ користе YouTube веб-страницу или апликацију (97% узраста 11-14 и 99% узраста 15-18), а њена употреба раширена је и код млађе дјеце – у узрасту 7-10 година прати је девет од десет дјеце (90%). Говорећи о информативној улози друштвених мрежа, резултати Ипсосове анкете из 2021. године показују да друштвене мреже у БиХ представљају други главни извор информација на који се ослања 25% грађана БиХ.
