Конвенција о правима дјетета коју је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, чланом 16. прописује да ниједно дијете неће бити подвргнуто произвољном или незаконитом уплитању у његов приватни живот, породицу, дом или дописивање, нити незаконитим нападима на његову част и углед и да дијете има право на законску заштиту против таквог уплитања или напада. Питање приватности дјеце често пред родитеље ставља питања: да ли је, у којим ситуацијама, и у којој мјери пожељно да родитељ наруши приватност свога дјетета да би га заштитио од негативних појава у стварном и дигиталном свијету?
Потребу дјетета за приватношћу не треба тумачити као дјететову жељу да нешто сакрије од родитеља. Потреба за приватношћу је неизоставан дио развојног процеса одрастања, кроз који дијете гради своју индивидуалност, осјећај безбједности и самопоуздање. На том путу одрастања, дјечје одлуке и поступци често су исхитрени и непромишљени и стога су дјеци потребни родитељско повјерење и подршка.
Боравак дјеце на мрежи може да се упореди са временом које дјеца проводе у стварном животу. Као што родитељи воде рачуна о томе с ким њихова дјеца излазе напоље, гдје проводе вријеме и у којим активностима, тако би требало да воде рачуна и о томе с ким и како њихова дјеца проводе вријеме док су онлајн. Међутим, родитељи треба да воде рачуна и о томе да је њиховој дјеци потребна приватност у виртуелном, једнако као и у стварном простору.
Мноштво негативних информација и непримјерених садржаја на мрежи, могућност комуницирања путем друштвених мрежа и анонимних апликација, како са познатим тако и са непознатим људима, непрестано подсјећају родитеље на то да интернет има своју мрачну страну, која може да угрози безбједност њихове дјеце како у стварном, тако и у дигиталном свијету. Усљед претјераног страха да ће се њихово дијете наћи у улози жртве интернетског насиља, родитељи се често одлучују на увођење разних облика родитељског надзора, који нарушавају приватност, индивидуалност и самопоуздање дјетета. Прије него што посегну за неким од техничких рјешења родитељског надзора, родитељи би требало да се запитају да ли је то заиста неопходно и да ли постоји оправдан разлог за то. Уколико је дијете одговорно, самостално и искрено у стварном животу, вјероватно ће се на сличан начин понашати и у дигиталном свијету.
Укажите дјетету повјерење
- Уколико процијените да је ваше дијете у довољној мјери одговорно и дигитално писмено да може да користи дигиталне технологије без родитељског надзора, учинићете да се дијете осјећа способно, самопоуздано и спремно да са вама подијели своја искуства и проблеме.
- Упознајте дијете са позитивним и негативним аспектима интернета, научите га како да остане безбједно на мрежи и како да се примјерено понаша у дигиталном свијету.
- Дајте примјер дјетету сопственим одговорним онлајн понашањем.
- Дајте дјетету до знања да ће ваше повјерење „зарадити“ одговорним, искреним и примјереним понашањем на интернету и да ће од тога зависити количина приватности коју ће имати онлајн.
- Његујте сталну комуникацију са дјететом.
Поставите границе
- Дјеци (посебно млађој) поставите границе попут договора да неће брисати своју историју претраживања или да су им забрањене одређене веб-странице непримјерене њиховој доби.
- Обавијестите их да ћете, уколико примијетите да се понашају неодговорно или ризично на мрежи и тако угрожавају сопствену безбједност, укључити техничка средства родитељске контроле, којима ћете надзирати уређаје које користе и да ћете то учинити ради њихове безбједности.
Када укључити алате родитељског надзора?
- Уколико примијетите промјене понашања код вашег дјетета: повлачење у себе, депресија, несаница итд.
- Уколико примијетите ризично понашање дјетета на мрежи: узнемиравање друге особе, објављивање туђих података или фотографија, онлајн клађење, порнографија итд.
- Обавијестите своје дијете да га надзирете и разговарајте с њим о томе, осим ако се ради о изузетно деликатном проблему гдје је потребан дискретан надзор.
- С обзиром на то да већина дјеце о технологији зна више него њихови родитељи, будите спремни да ће ваш надзор бити мотивација да сакрију своје мрежне активности и да пониште родитељску контролу на мрежи.
Веома је важно да родитељи буду заинтересовани за оно што се дјетету догађа, како на интернету, тако и кад је дијете офлајн. Искрен и отворен однос са дјецом, изграђен на повјерењу и свакодневном дијалогу, учиниће да ваша дјеца буду безбједна у онлајн животу и да буду одговорни дигитални грађани.
