Полазећи од тога да вјештине и знања медијске и информационе писмености представљају предуслове за потпуно и партиципативно уживање људских права у савременом дигитализованом свијету, студија сугерише релевантним актерима у Босни и Херцеговини да у складу са стандардима Савјета Европе осигурају стабилнан и чврст оквир политике МИП-а и њену ефикасну примјену. Као што је наведено у поднаслову студије „Студија добрих пракси у одабраним државама чланицама Савјета Европе и њиховој важности у контексту Босне и Херцеговине“ ова студија описује више различитих модалитета успостављања функционалне инфраструктуре за МИП у БиХ.
Студија закључује да би главни инфраструктурни ресурс политике МИП-а у БиХ требао бити формално успостављена мрежа за МИП у којој учествује више актера, која посједује законска овлаштења, одрживо се финансира и којом координише РАК у циљу осигуравања хоризонталне сарадње и систематског омогућавања интервенција у погледу МИП-а у цијелој БиХ.
Студија је на иницијативу Регулаторне агенције за комуникације проведена у оквиру пројекта Савјета Европе „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“ који се реализује у склопу Акционог плана Савјета Европе за Босну и Херцеговину за период 2018-2021. Аутори студије су др Кристина Розгоњи и Бојана Костић.
Студија је објављена у новембру 2021. а можете јој приступити овдје.
