Новост

Приступачност

Print Friendly, PDF & Email

Према подацима са конференције коју је организовала Међународна унија за телекомуникације (ИТУ) под називом ˝ИТУ: Приступачна Европа – информационо комуникационе технологије за све – 2021˝, око 15% свјетске популације (милијарду становника Земље) живи са неком врстом инвалидитета, од чега 80 милиона у Европи. У Босни и Херцеговини сваки десети грађанин посједује неку врсту инвалидитета, а ниво приступачности информационо-комуникационих технологија и медијских садржаја је веома низак.

 

Приступачност представља степен у којем су производ, уређај, сервис или окружење доступни што већем броју људи. Приступачност може да се тумачи и као ˝способност да се приступи˝ и оствари корист од неког система или јединице. Овај појам често се користи у оквиру дискурса о особама са инвалидитетом или специфичним потребама и њиховог права да приступе услугама и садржајима уз помоћ асистивних технологија или приступачних сервиса и услуга. Приступачност се остварује, између осталог, тумачењем на знаковни језик, титловањем, звучним описима, звучном синхронизацијом и сл. У складу са чланом 9. Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, државе су обавезне да особама са инвалидитетом обезбиједе доступност медијских и културних садржаја у приступачном формату, као и приступачност комуникацијама и комуникационим технологијама.

Улога Регулаторне агенције за комуникације у промовисању приступачности

Питање приступачности медијима и медијским садржајима за особе са различитим врстама инвалидитета, укључујући оштећење слуха и/или вида, саставни је дио регулаторног оквира. Правилом о пружању аудиовизуелних медијских услуга (Правило о АВМ) и Правилом о пружању медијских услуга радија (Правило о радију) одређени су програмски услови којих се сваки корисник дозволе мора да придржава. Иако посебне програмске квоте за овакве програме не постоје, Правилом о АВМ прописано је да ће корисници дозволе настојати да своје услуге учине доступим особама са оштећењем слуха и/или вида. За кориснике дозволе у јавном власништву, правила Агенције укључују виши ниво програмских обавеза, док су програмске обавезе јавних РТВ сервиса још разрађеније, с обзиром на то да је њихов примарни задатак да служе интересима јавности и задовоље комуникационе потребе свих категорија становништва, укључујући дјецу и младе, припаднике мањина, рањиве особе, особе са инвалидитетом или специфичним потребама итд. У складу са тим, јавни сервиси обавезни су да емитују вијести, културни, образовни и забавни програм на начин доступан људима оштећеног слуха, те особама са другим посебним потребама. У Дозволи Система за јавне РТВ сервисе Босне и Херцеговине (БХРТ, РТРС и РТВ ФБиХ) стоји да су „јавни РТВ сервиси дужни да, на седмичном основу, редовно емитују информативни, културни, образовни, забавни, играни и документарни програм на начин приступачан особама са инвалидитетом и потешкоћама у развоју, посебно особама са оштећењем слуха или вида, укључујући дјецу.“ У Дозволи је наведено и то да се „приступачност остварује, између осталог, тумачењем на знаковни језик, титловањем и аудио-дескрипцијом“ као и то да најмање једна информативна емисија дневно у ударном термину (од 17:00 до 23:00) мора да буде на знаковном језику.

Агенција је 2019. године направила анализу дјечјих и образовних програма, програма који се баве или су намијењени рањивим групама становништва и мањинама, те програма прилагођених особама с инвалидитетом/оштећењем слуха и/или вида који се емитују у аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија у Босни и Херцеговини. Анализа је, између осталог, показала да су програми намијењени или се баве мањинама и рањивим групама становништва, те програми прилагођени особама са инвалидитетом изузетно мало заступљени. Посебно је лоша ситуација по питању квантитета и квалитета програма прилагођеног особама с инвалидитетом, чија је заступљеност у укупном трајању емитованог телевизијског програма у анализираном периоду износила свега 0,3%, односно 0,008% кад је ријеч о укупном трајању емитованог радијског програма у анализираном периоду.

У току је стварање претпоставки за остваривање обавезе према којој ће удио програма јавних РТВ сервиса прилагођеног особама са инвалидитетом и потешкоћама у развоју у наредних пет година порасти на минималних 25% укупног емитованог програма.

Глобална иницијатива за извјештавање о приступачности – ГАРИ

Телефони и таблети континуирано раде на унапређивању поставки за приступачност Глобална иницијатива за извјештавање о приступачности (Global Accessibility Reporting Initiative – GARI) нуди базу података која помаже потрошачима да сазнају који уређаји посједују карактеристике које могу да помогну у задовољавању њихових специфичних потреба.

Иницијатива и цивилна акција (ИЦВА)

Мисија босанскохерцеговачке невладине организације „Иницијатива и цивилна акција“ (ИЦВА) јесте координација рада владиних тијела и невладиних организација с циљем усвајања политика, закона и пракси који се односе на маргинализоване групе у бх. друштву. Један од актуелних пројеката на којима ИЦВА ради у партнерству са удружењем „Ја бих у ЕУ“, а који финансира Европска унија, има за циљ подизање нивоа приступачности медијских садржаја и сервиса особама са инвалидитетом. Пројекат је заснован на претходно проведеном истраживању потреба и капацитета особа са инвалидитетом и медија, истраживању законског оквира и праксе, и иницираном дијалогу са носиоцима дужности у овој области. ИЦВА такође проводи пројекат који има за циљ развијање обавезујућих корака свих носилаца дужности у постизању приступачности медијских садржаја и сервиса особама са инвалидитетом кроз дијалог релевантних учесника (удружења особа са инвалидитетом, министарстава, Регулаторне агенције за комуникације БиХ, медијских кућа) који пројекат финансира Амбасада Краљевине Холандије.

ИЦВА је у сарадњи са организацијом ЈаБиХЕУ израдила „Водич за прилагођавање медијских садржаја особама са инвалидитетом“ који се налази овдје: