Уредила: Анида Сокол
Иако технологија у својој базичној основи није дискриминаторна, приступ и коришћење технологија и медија се разликују ако сте мушкарац или жена, а нарочито ако сте у позицији вишеструке дискриминације, примјера ради, жена из руралног подручја или припадница етничке мањине.
Дигиталне вјештине у савременом добу су неизоставан алат у свакодневним активностима сваке особе, но приступ технологијама није омогућен на једнак начин мушкарцима и женама. УНЕСКО-ова евиденција о едукацији показује да жене и дјевојчице заостају за мушкарцима и дјечацима у тој области што доводи до неједнакости у приступу и кориштењу технологија – односно до родног дигиталног јаза. Родни дигитални јаз означава искљученост жена и мањинских заједница из процеса технолошког развоја што доводи до како информационог јаза, тако и до јаза разноликости. Приступ и кориштење дигиталних технологија је предуслов за потпуно уживање људских права и неопходан је алат за промоцију родне равноправности. Резолуција Европског парламента од 21. јануара 2021. о премошћавању дигиталног јаза између полова наглашава да дигитална транзиција не би смјела никога запоставити.
У контексту Босне и Херцеговине дигитални јаз се очитује као неједнак приступ професијама у дигиталном и повезаним секторима за жене. Постоји и одређена родна диференцијација у погледу извора информација од јавног значаја. Према студији Савјета Европе и Регулаторне агенције за комуникације из 2021. истакнуто је да жене мање посјећују новинске портале од мушкараца (42% наспрам 48%), мање користе отворени интернет (35% наспрам 41%). Кориштење друштвених мрежа за јавне расправе је више заступљено код мушкараца.
Као један од одговора на неравноправан положај жена формиран је 2017. године Покрет за феминистички интернет. Њихова мисија је да се интернет учини равноправнијим и то комбиновањем феминизма, технологије, умјетности и дизајна, те увођењем младих људи у развој етичке технологије. Много је препрека које стоје на путу смисленог приступа жена и дјевојчица дигиталном сектору и самосталном дјеловању у њему. Према студији ОЕЦД-а из 2018. неке од препрека су недостатак образовања и инхерентне предрасуде и друштвено – културне норме које женама и дјевојчицама умањују могућност да искористе оно што нуди дигитална трансформација. То даље доводи до ограничавања учешћа жена у свим секторима, укључујући и оне који су везани за инжењерство или производњу, што показује и извјештај УН Вумен из 2021. у коме је наведен податак да само 10% жена у БиХ имају образовање из машинства и електротехнике. О недовољној заступљености жена у сектору технологија говори и податак из студије Савјета Европе “Медији и род” да на пољу програмирања и конструисања технологија већином раде мушкарци.
Растући глобални проблем који се биљежи у дигиталном окружењу је повећана стопа насиља над женама на Интернету, а недостатак заштите женама које преживљавају насиље на Интернету се такође очитује као родна пристрасност у технологијама, што у коначници, подстиче даљу родну дискриминацију.
Да постоји потреба за родно осјетљиве технологије те смислено укључивање жена на свим нивоима технолошког развоја и употребе технологија говори и примјер интернетског претраживача Гугла. Тренутни језички модел који се у том претраживачу користи за програмирање репродукује штетне стереотипе о женама и дјевојчицама.
Уколико друштвене мреже и платформе за видео стриминг допуштају пристраност која штети корисницима, то се може диспропорционално одразити на жене и друге маргинализоване заједнице, посебно у земљама које су већ ускратиле простор и самосталност овим групама и гдје оснаживање жена није у складу са политичким интересима.
Да би се премостио дигитални јаз и омогућио једнак приступ дигиталним технологијама женама и мушкарцима, УН Вумен у својим политикама наводи препоруке у виду израде и провођења националне дигиталне стратегије те субвенционисање изградње капацитета и технолошких алата за жене у руралним подручјима и жене које су подложније сиромаштву.
Важно је подизати свијест и едуковати јавност о побољшању приступа жена технологијама као и њиховог положаја у овом сектору како би се зауставило уграђивање родне пристраности у технологије, јер уколико не дође до смисленог укључивања жена у процесе технолошког дизајна и имплементације, њихове потребе и искуства ће и даље бити невидљиве.
Неки од корисних извора који се тичу приступа технологији и дигиталног јаза наведени у студији Савјета Европе “Медији и род” су:
- Girls who code и Women who code;
- Ресурси за феминистички интернет;
- Род и онлајн учешће жена;
- Курсеви и ресурси за уродњавање: УНЕСКО, Род, медији, ИКТ и Родно освијештене политике у образовању Савјета Европе;
- Изградња инклузивних редакција и дигиталних простора, практикум и материјали.
Овај текст је произведен уз подршку Савјета Европе и пројекта „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018-2021. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург. Мишљења изражена у овом тексту су искључиво ауторова и не одражавају нужно службену политику Савјета Европе.
