Извјештај „Између екрана и утицаја: Ко обликује онлајн искуства младих?“ објављен у јануару 2026. доноси резултате истраживања о томе какви су ставови младих у Босни и Херцеговини према инфлуенсерима и њиховом садржају. Истраживање је, између осталог, показало да интересовања и дигиталне навике младих варирају с обзиром на пол и узраст, те да различити обрасци онлајн понашања могу утицати на то како различите групе младих доживљавају инфлуенсере, као и на потенцијалне ризике повезане с њиховим садржајима.
Кориштење друштвених мрежа
Док готово сви млади користе Инстаграм без обзира на пол и узраст, дотле ТикТок и Снепчет чешће користе дјевојке, за разлику од Јутјуба, Фејсбука и платформе Икс које чешће користе дјечаци.
Млађи адолесценти (14-16 г.) чешће користе Снепчет, старији (17-19 г.) Фејсбук, док Јутјуб подједнако користе млађи и старији адолесценти.
Уз то, истраживање је показало да млађи адолесценти у просјеку проводе више времена уз садржаје које су креирали инфлуенсери него старији.
Врсте садржаја које млади прате
Обрасци праћења инфлуенсерских садржаја међу младима су разноврсни. Дјевојке знатно чешће прате садржаје који се баве животним стиловима (60%) и љепотом (69%), док су код дјечака израженији интереси за гејминг (59%) и смијешне садржаје (58%). Едукативне садржаје дјечаци прате нешто чешће (45%) него дјевојке (37%). Из перспективе узраста, млађи адолесценти чешће прате гејминг садржаје, док су старији чешће окренути едукативним и фитнес садржајима. Интерес за животне стилове, љепоту, реакције/коментарисање и смијешне садржаје подједнако је присутан међу младима различитог узраста, што указује на њихову општу популарност.
Утицај инфлуенсера: важност, повјерење и понашање младих
Готово половина младих (47%) наводи да мишљење инфлуенсера за њих има одређени значај, при чему се не уочавају израженије разлике према полу или узрасту. Поред тога, више од четвртине младих (26%) наводи да је промијенило мишљење или одређене обрасце понашања након праћења инфлуенсерског садржаја, при чему су оваква искуства једнако присутна без обзира на пол и узраст.
Већина младих (78%) изражава дјелимично повјерење у информације које инфлуенсери објављују с тим да дјечаци нешто чешће него дјевојке исказују виши степен повјерења. Разлике према узрасту нису изражене, што указује на то да је дјелимично и опрезно повјерење према инфлуенсерским информацијама заједничка карактеристика младих.
Ознаке спонзорисаног садржаја
Дјечаци нешто чешће него дјевојке имају утисак да инфлуенсери јасно наглашавају спонзорисани садржај, док се међу различитим узрастима не уочавају веће разлике. Дјевојке, опет, знатно чешће дјечаци наводе да су куповале производе на препоруку инфлуенсера и да су тим куповинама биле задовољне. У овом контексту, не постоји разлика између различитих добних скупина.
Етичка правила и одговорност инфлуенсера
Велика већина младих (84%) сматра да инфлуенсери требају поштовати одређена правила, при чему дјевојке у просјеку придају већу важност етичким стандардима него дјечаци. Исто тако, истраживање је показало да дјевојке чешће препознају потребу да инфлуенсери јасно нагласе када се обраћају дјеци и малољетницима него дјечаци.
Утицај инфлуенсера на самопоуздање младих
Већина младих (79%) сматра да инфлуенсерски садржаји могу имати негативан утицај на самопоуздање младих, при чему дјевојке и старији адолесценти овај утицај препознају чешће него дјечаци и млађи адолесценти. То се може објаснити тиме да дјевојке и старији адолесценти имају већу свијест о друштвеним поређењима и притисцима који су присутни у онлајн простору.
Перцепција штетног и ризичног садржаја
Млади у великој мјери примјећују различите облике потенцијално штетног садржаја у инфлуенсерским објавама, при чему се обрасци опажања разликују између дјечака и дјевојчица. Дјевојке чешће наводе садржаје повезане с нереалним стандардима, поремећајима исхране и дискриминацијом, док дјечаци нешто чешће истичу садржаје који укључују пушење и алкохол, дрогу и/или насиље. У просјеку, млађи адолесценти примјећују између четири и пет различитих облика потенцијално штетних садржаја у инфлуенсерским објавама, док старији адолесценти наводе већи број препознатих садржаја. То може указивати на разлике у искуству с инфлуенсерским садржајима, или на развијенију способност уочавања и тумачења потенцијално ризичних порука у онлајн простору.
Говорећи о садржајима које млади сматрају најштетнијим, дјевојке најчешће истичу насилне и увредљиве садржаје, као и објаве које стварају притисак у вези са изгледом, успјехом и друштвеним поређењем, док дјечаци чешће наводе садржаје који промовишу ризична понашања, попут коцкања, конзумирања алкохола и дрога или учешћа у опасним онлајн изазовима. Ови обрасци указују на то да млади штетан садржај најчешће препознају кроз призму оног што директно доживљавају као пријетњу или притисак у властитом дигиталном окружењу.
Већина младих барем повремено наилази на екстремне идеје попут говора мржње, теорија завјере или насилног садржаја на друштвеним мрежама, при чему дјевојке и старији адолесценти такве садржаје у просјеку примјећују чешће него дјечаци и млађи адолесценти.
Готово свака четврта млада особа (23%) наводи да се барем једном осјећала лоше након гледања садржаја инфлуенсера, при чему дјевојке чешће него дјечаци имају овакво искуство. То може бити повезано с врстама садржаја којима су чешће изложене, али и с различитим друштвеним притисцима присутним у онлајн простору.
Пријављивање и заштита
Већина младих (62%) наводи да зна коме пријавити штетан садржај, али међу дјевојкама је чешћа несигурност у вези с тим поступком него међу дјечацима. Упркос томе, дјевојке чешће наводе да су пријавиле штетан садржај него дјечаци. Могуће је да су дјевојке више изложене проблематичним садржајима, али и с израженијим осјећајем одговорности или потребе да се реагује на садржаје који вријеђају, дискриминишу или угрожавају друге. Такође, старији адолесценти чешће него млађи наводе искуство пријављивања штетног садржаја.
Перцепција реакције платформи
Већина младих нема искуство брзог реаговања онлајн платформи на пријављени штетан садржај, при чему дјевојке и старији адолесценти рјеђе него дјечаци и млађи имају утисак да платформе адекватно реагују. То указује на перцепцију да пријављивање често не доводи до видљивих или правовремених промјена.
Шта млади очекују?
Већина младих (47%) сматра да држава треба регулисати рад инфлуенсера, док су неодлучност и противљење израженији међу дјечацима и млађим адолесцентима. Дјевојке чешће истичу питања заштите публике, етичког понашања и утицаја садржаја на млађе кориснике, због чега јасна правила могу доживљавати као облик заштите. Међу старијим адолесцентима, опет, чешће се јавља став да је регулација потребна, што може указивати на растућу свијест о дугорочним посљедицама онлајн садржаја и улози инфлуенсера као јавних актера чији утицај превазилази личну сферу.
Перцепција одговорности за инфлуенсерски садржај
Млади најчешће сматрају да су сами инфлуенсери (59%) и дигиталне платформе (49%) најодговорнији за садржај који се објављује, док се одговорнот родитеља (17%) и државе (14%) знатно рјеђе истиче. Разлике по полу показују да дјечаци нешто чешће него дјевојке истичу одговорност публике, док дјевојке у већој мјери наглашавају улогу платформи, родитеља или комбиновану одговорност више актера. Овакав образац указује на то да дјевојке у већој мјери препознају сложеност дигиталног окружења и потребу за подијељеном одговорношћу.
Разлике према узрасту посебно су видљиве кад је ријеч о улози платформи и државе. Старији адолесценти чешће истичу одговорност платформе и државе, док млађи рјеђе препознају њихову улогу. Како млади одрастају, расте свијест о томе да правила, алгоритми и модерација садржаја имају важну улогу у обликовању онлајн простора, што може објаснити већу спремност старијих испитаника да одговорност прошире изван самих инфлуенсера.
Мјере које млади виде као заштиту у онлајн простору
Када говоре о заштити од штетног инфлуенсерског утицаја, млади највећи значај придају јачању медијске писмености и едукацији младих, док репресивне мјере рјеђе виде као примарно рјешење. При томе, дјевојке и старији адолесценти чешће подржавају мјере које укључују строжије контроле, него дјечаци и млађи адолесценти који су склонији ставовима да одговорност првенствено лежи на појединцу.
Истраживање је спровео УНИЦЕФ у БиХ уз подршку Мреже Савјета ученика у БиХ и Регулаторне агенције за комуникације, а доступно је овдје: https://medijskapismenost.ba/wp-content/uploads/2026/03/INFLUENSERI-Finalni-izvjestaj-5.pdf
