Са појавом друштвених мрежа, онлајн платформи и канала за видео стриминг драстично су порасли количина и доступност видео-садржаја дјеци и младима. Осим тога, многи од тих садржаја креирани су без одговарајућих политика заштите младих и подршке њиховом здравом развоју. Како такво изобиље видео-садржаја утиче на физичко, психичко и морално здравље адолесцената?
Извјештај Америчког удружења психолога из новембра 2024. полази од бројних научних студија које потврђују да одређени видео-садржаји могу бити корисни за развој адолесцената, док други опет могу бити штетни. Говорећи о заштити младих од потенцијално штетних утицаја видео-садржаја, у извјештају се истиче како је то одговорност бројних актера, укључујући онлајн платформе и канале за хостовање и дистрибуцију садржаја, креаторе садржаја, родитеље, старатеље, наставнике, креаторе политика и технолошке компаније.
Извјештај указује на различите могуће позитивне и негативне утицаје видео-садржаја на адолесценте:
Видео-садржаји могу утицати на младе без обзира на формат и медиј преко ког се преносе.
Видео-материјали јављају се у разним форматима: филмови у биоскопима, телевизијски садржаји, кратки видео-клипови доступни на интернету путем видео-дијељења, стримовања, уживо преношења и друштвених мрежа итд. Истраживања показују да није толико важно на којем медију се садржај емитује, колико је битан сам садржај.
Адолесценција је индивидуалан процес и не пролазе сви кроз исте промјене у истом узрасту.
Иако наука може дати опште препоруке о прикладности различитих типова садржаја, не постоје тачно дефинисане старосне границе за поједине врсте видео-материјала.
Видео-садржаји могу благотворно дјеловати на развој адолесцената.
Квалитетан садржај може помоћи младима у развоју њихове личности, самосвијести и идентитета, њихових социјалних вјештина и способности критичког размишљања.
Не реагују сви адолесценти једнако на исте видео-садржаје.
Емоционално осјетљивије или анксиозније особе могу бити подложније негативним ефектима одређених садржаја. Такође, они који су већ изложени насиљу, стресу или дискриминацији потенцијално су у већем ризику од негативних посљедица.
Родитељи, старатељи и друге одговорне одрасле особе имају важну улогу у томе како ће видео-садржаји утицати на младе људе.
Родитељи и остали који брину о дјеци позвани су да разговарају са младима о медијским садржајима и да успоставе јасан сет правила, очекивања и ограничења у вези са гледањем видео-садржаја. На тај начин, помоћиће младима да максимално искористе све предности које доносе медијски садржаји и смањити могућност њиховог излагања штетним садржајима и прекомјерну употребу медија.
Нарочито је важно разговарати са младима уколико је одгледани садржај штетан, јер изостанак разговора може дјеловати као прећутна сагласност за виђено.
Најзад, студије потврђују да медијске навике родитеља и њихове реакције на онлајн садржаје могу значајно утицати на обликовање ставова адолесцената и њихов однос према медијима.
Извјештај садржи и бројне препоруке (родитељима, онлајн платформама, креаторима политика, креаторима садржаја и сл.) које се тичу младих и њихове изложености видео-садржајима:
- Ограничити изложеност садржајима који подстичу насиље, ризичне облике понашања и оснажују негативне стереотипе.
- Смањити контакт са садржајима који промовишу насиље, агресивност, говор мржње, ризично понашање, самоповређивање, нереалне стандарде љепоте, као и са порнографским садржајима.
- Родитељи, наставници и остали који брину о дјеци треба да разговарају са младима о потенцијалним опасностима таквих садржаја.
- Подстицати приступ видео-садржајима који промовишу учење, емотивну стабилност и радост.
- Изложеност наведеним садржајима подстиче емпатију и просоцијално понашање, побољшава међуљудске односе и емоционални развој младих, увећава оптимизам и осјећање животне радости.
- Родитељи, остали који брину о дјеци, онлајн платформе и креатори садржаја позвани су да производе, односно подстичу младе људе да бирају овакве видео-садржаје.
- Учити младе да препознају квалитетан и тачан садржај, нарочито кад је ријеч о садржајима који се баве здрављем.
- Младе треба обучити да разликују вјеродостојне изворе информација од дезинформација и манипулативних садржаја.
- Визуелна писменост, подврста медијске писмености, треба бити саставни дио формалног образовања на свим нивоима.
- Препоручивати адолесцентима видео-садржаје који помажу у изградњи здравих односа.
- Адолесценција је кључни период за развој социјалних и емоционалних вјештина. Рад на овим вјештинама у периоду адолесценције одражава се на успјех у међуљудским односима деценијама касније – на послу, у романтичним везама и родитељству.
- Надзирати и потенцијално ограничити изложеност адолесцената појединим “инфлуенсерима”.
- Млади су нарочито подложни утицајима који долазе од вршњака. Истраживања показују да инфлуенсери могу изузетно снажно утицати на обликовање увјерења и понашања адолесцената. Млади су потенцијално изузетно подложни утицају рекламних порука које долазе од инфлуенсера, између осталог и усљед тога што сматрају да се ради о аутентичним препорукама, а не о плаћеном оглашавању.
- Образовати адолесценте да паметно користе и производе дигиталне садржаје.
- Школе, библиотеке и други омладински центри требају преносити младима знања и вјештине из области дигиталне писмености, како би млади знали пронаћи поуздане информације, препознати лажне или вјештачки генерисане слике и видео-садржаје, како би стекли увид у начине на које алгоритми утичу на њихове дигиталне изборе и сл.
- Онлајн платформе за дистрибуцију видео-садржаја требају модификовати функције које би могле негативно утицати на психофизичко здравље адолесцената.
- Спорне функције укључују аутоплеј, алгоритамску активност која даје предност задржавању младих пред екраном у односу на њихов здрав раст и развој, слање великог броја нотификација, могућност лајковања видео-садржаја које објављују тинејџери, слање ноћних промптова и сл. Наведене функције могу довести до претјераног задржавања младих испред екрана и изложености садржајима који не одговарају њиховим развојним потребама.
- Водити рачуна о укупном времену које млади проводе гледајући видео-садржаје.
- Прекомјерна изложеност видео-садржајима може оставити дугорочне негативне посљедице на физичко и психичко здравље адолесцената и њихове социјалне односе.
- Упознати адолесценте са ризицима који долазе од AI генератора садржаја.
- Ова група ризика укључује промовисање недостижних и идеализованих тјелесних карактеристика путем AI генерисаних слика, “deep fake” фотографије и видео-снимке, пролиферацију нетачих информација и сл.
- Ограничити изложеност рекламним порукама и залагати се за то да онлајн платформе које користе адолесценти не садрже рекламе.
- Истраживања показују да оглашавање материјалних добара и нездравих производа доприноси формирању нездравих потрошачких навика.
Интегрални текст извјештаја на енглеском језику доступан је на https://www.apa.org/topics/social-media-internet/healthy-teen-video-viewing.
