Родно сензитивно извјештавање у медијима значи бити сензитиван на питања родних неједнакости и приказати и односити се према женама и мушкарцима на једнак начин при извјештавању.
Питање родне равноправности је одговорност на свим нивоима без обзира који је посао у питању, али у медијском простору је посебно важно да буде заступљен овакав начин дјеловања и то од руководећих мјеста гдје се доносе општа правила, затим на уређивачком нивоу гдје се доносе одлуке о причама које су тема извјештавања, на мјесту гдје се информације добијају и прикупљају, као и у деску медијских кућа гдје се врши селекција информација. Једнак или фер начин приказивања мушкарца и жене је професионална и етичка тенденција попут правичности и поштења, те на значајан начин доприноси креирању родно избалансираних друштава.
Родну неравноправност можемо посматрати и кроз сексизам, облик изражавања који се од чина преко ријечи, слика или гестова темељи на идеји да су неке особе, најчешће је у питању женски пол, инфериорне управо због свог пола.
Медијска (само) регулатива и родно сензитивно извјештавање
Регулација и саморегулација медија у БиХ помажу осигуравању родно сензитивног извјештавања. Одређени закони и препоруке садрже опште одредбе углавном везане за генералну забрану дискриминације и стереотипног приказивања, те осигуравање равноправности полова у управљачким структурама као што су:
- Закон о комуникацијама БиХ
- Закони о јавном РТВ Систему и закони о јавним РТВ сервисима у БиХ
- Правила и прописи Регулаторне агенције за комуникације БиХ
- Кодекс за штампане и online медије БиХ Савјета за штампу и online медије БиХ
- Бројни стандарди, али и иницијатива Савјета Европе посвећени су борби против сексизма, у свим сферама, па и медијима.
Препоруке за медије – третирање родних садржаја у медијима
UNESCO-ове препоруке како допринијети адекватном приказивању жена и мушкараца у медијима, упућују да је за прецизно осликавање наших друштава потребно имати праксе цјеловитог и разноликог извјештавања, те да је кључно да вијести одражавају свијет какав се види очима жена и мушкараца. Жене би требале бити дио свих нивоа медијских организација, укључујући репортере и доносиоце одлука. Имати више жена у редакцији није довољно да би се осигурало родно осјетљиво извјештавање. Природа вијести, одлуке о томе шта је вриједно извјештавања, морају се такође промијенити. Жене се морају више користити као извори и предмети прича. Треба их интервјуисати као коментаторице и стручњакиње. Жене су заинтересоване, брину се и пишу о темама које занимају мушкарце. Међутим, важно је да се оба пола не изолују у родним гетоима и да избјегавају свако раздвајање по родним линијама у смислу ко пише о чему. Сви новинари и новинарке могу играти улогу у промјени става према женама и родним стереотипима.
Савјет за штампу у Босни и Херцеговини, Удружење/Удруга БХ новинари, Друштво новинара Босне и Херцеговине, Удруга хрватских новинара у Босни и Херцеговини и Удружење новинара Републике Српске донијели су 2006. године конкретне Препоруке о третирању родних садржаја и употреби родно осјетљивог језика у медијима Босне и Херцеговине у којима се каже да ће уредници и уреднички колегији штампаних и електронских медија у Босни и Херцеговини кроз уређивачку политику настојати осигурати поштовање равноправности на основу пола, рода, полног идентитета, родног идентитета, родног изражавања и сексуалне оријентације на сљедеће начине:
Кроз приказивање позитивних примјера недискриминације и поштовања људских права у јавној и приватној сфери живота.
- Кроз приказивање свих особа на равноправан и нестереотипан начин, с пуним поштовањем њихове особености и људског достојанства.
- Кроз подизање свијести о равноправном учешћу жена и мушкараца у економском и друштвеном развоју.
- Елиминисањем сексизма, родофобије, хомофобије, бифобије, трансфобије и других предрасуда и стереотипа у медијском језику.
- Кроз означавање функција, звања и титула особа о којима се пише или говори, кориштењем родно осјетљивог језика.
- Кроз подизање свијести јавности о проблему сексуалног насиља, инцеста, породичног насиља, економског насиља, трговине људским бићима и посљедицама тога насиља на жртве и друштво у цјелини.
- Путем подизања свијести јавности о присутности различитих облика насиља на основу пола, рода и сексуалне оријентације, те погубног утицаја тога насиља на жртве.
- Кроз едукацију новинара и новинарки о равноправности на основу пола, рода, полног идентитета, родног идентитета, родног изражавања, сексуалне оријентације, те о употреби родно осјетљивог језика у свакодневној новинарској пракси.
- Кроз промовисање равноправног учешћа и заступљености особа различитих полних и родних идентитета на позицијама одлучивања у медијима, нарочито у управљачким, програмским и регулаторним тијелима.
Агенција за равноправност полова БиХ и Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине донијели су такође Препоруку у вези родних стереотипа и сексистичких ставова и језика у медијима у БиХ која позива медије да:
- Кроз развој својих професионалних стандарда установе мјере које би спријечиле репродукцију родних стереотипа и предрасуда у свом раду.
- Да развијају свијест новинара и новинаркикроз њихово професионално усавршавање како би се укључила димензија родне равноправности у новинарство и медије.
- Да теже ка уравнотеженијем представљању жена у медијима.
- Да се уздрже од репродукције родних стереотипа и предрасуда, сексизма, мизогиније и говора мржње у свом раду и да се уздрже од јавног приказивања и представљањабило које особе на уврједљив, омаловажавајући или понижавајући начин, с обзиром на пол.
Како избјећи стереотипно приказивање у медијима?
Родна равноправност и извјештавање у медијима се постиже кроз прецизан избор извора и прича, елиминисањем стереотипа, односно кроз правичан начин приказивања жена и мушкараца на сљедеће начине:
Третирати сваку особу као индивидуу, без придодавања особина скупине којој припада (жена мајка, њежна, крхка, емоционална и сл, мушкарац снажан, храбар, активан и сл.).
- Трудити се да се жене и мушкарци гдје год је то могуће подједнако користе као извори за различите теме: од помоћи може бити вођење евиденције о томе као и кориштење базе података стручњака и стручњакиња за различите области.
- Не користити сексистички и родно наглашен опис жена.
- Користити родно сензитиван језик као важно друштвено и идеолошко питање које доприноси већој видљивости жена и женског рада.
- Промовисати родну равноправност у оквиру медијских организација.
Регулаторна агенција за комуникације Босне и Херцеговине изражава подршку иницијативама за успостављање равноправности полова у управљачким структурама у медијима и другим активностима на уређењу медијског сектора на принципима родне равноправности.