Колико у ери интернет платформи и мрежа, вјештачке интелигенције и инфлуенсера, вјерујемо медијима и традиционалним каналима извјештавања и камо нас воде нове навике, најбоље приказује нови „Извјештај о дигиталним вијестима и навикама публике“ (енгл. Digital News Report 2024) који је израдио Ројтерсов институт за студије новинарства.
Један од главних закључака овогодишњег Извјештаја јесте да све већи број људи престаје пратити вијести, описујући их као депресивне, сурове и досадне. Томе у прилог иде податак како се четворо од десеторо људи, или 39 процената свјетског становништва, труди да избјегава вијести.
Ово је пораст од 3 процента у односу на прошлогодишњи просјек − са значајнијим порастима у Бразилу, Шпанији, Њемачкој и Финској. Отворени коментари испитаника упућују на то да су сукоби у свијету, политичка превирања и негативне вијести можда имали одређен утицај на овакав став испитаника.
С друге стране, избори су повећали интерес за вијести у неколико земаља, укључујући САД (+3), али укупни тренд остаје опадајући. Интерес за вијести у Аргентини, на примјер, пао је са 77 процената у 2017. на 45 процената данас. У Уједињеном Краљевству се занимање за вијести готово преполовило од 2015. У обје земље промјена се огледа у сличном паду интереса за политику.
Поред засићености вијестима, повјерење у медије остаје стабилно.
Овај сегмент истраживања показује како је 40 процената испитаника исказало повјерење у вијести које им се пласирају. То је и даље четири процента мање него што је било на врхунцу пандемије вируса корона. Финска је и даље земља с највишим нивоом повјерења (69%), док Грчка (23%) и Мађарска (23%) имају најнижи ниво повјерења, усред политичког и пословног утицаја на медије.
Вијести се свеле на политику и спорт
До засићености и избјегавања дошло је дијелом и због садржаја који се публици пласира. Подаци Извјештаја сугеришу да се издавачи превише труде да публици понуде најважније и најновије вијести и да не троше довољно времена на пружање различите перспективе, животних прича, оптимистичних тема, другог виђења. Што се тиче тема, Извјештај показује да публика добија довољно вијести о политици и спорту, али постоје празнине око локалних вијести у неким земљама, као и вијести из здравства и образовања.
Поред засићености политиком и спортом, корисници су забринути и због тачности информација и пласирања лажних вијести на интернету. Када су у питању онлајн вијести, забринутост је порасла за три процента у односу на прошлогодишњи Извјештај, при чему је око шест од десет испитаника (59%) изјавило да је забринуто. Бројка је знатно већа у Јужној Африци (81%) и Сједињеним Америчким Државама (72%), земљама у којима се ове године одржавају избори.
Бриге око тога како разликовати поуздане и непоуздане садржаје на онлајн платформама највеће су за Тикток и X у поређењу с другим онлајн мрежама. На овим платформама су се шириле дезинформације или завјере око тема попут рата у Гази и здравља принцезе од Велса, као и deepfake слике и видео-записи.
Извјештај показује широко распрострањену сумњу о употреби вјештачке интелигенције за садржај вијести, нарочито за вијести као што су политика или рат. Испитаници имају више поуздања да се вјештачка интелигенција (ВИ) употребљава у задацима као што су транскрипција и превођење вијести, али не да ВИ замијени новинаре.
Платформе важније од страница онлајн медија као извори вијести
Када су у питању нови медији и начини извјештавања, запажа се да видео постаје све важнији извор интернетских вијести, нарочито код млађе популације. Видео-записима кратких вијести приступа двије трећине (66%) испитаника сваке седмице, а дужи формати привлаче отприлике половину (51%). Главни дио потрошње видео-записа с вијестима су интернетске платформе (72%), а не интернетске странице издавача (22%),
На свим тржиштима само око петине испитаника (22%) идентификује веб-локације или апликације с вијестима као свој главни извор интернетских вијести, што је пад од 10 процената у односу на 2018.
У многим земљама забиљежен је пад коришћења Фејсбука за праћење вијести и све веће ослањање на низ алтернативних платформи, међу којима су и апликације за приватне поруке и платформе за видео-садржаје. Употреба Фејсбука за праћење вијести опала је за четири процента у свим земљама у прошлој години.
Публика све више прати вијести на различитим платформама. Готово једна трећина испитаника (31%) користи Јутјуб једном седмично да прати вијести, Вацап једна петина (21%), док је први пут Тикток (13%) престигао Твитер (10%) као извор вијести.
Испитаници све више користе пристрасне коментаре, инфлуенсере и младе креаторе садржаја, нарочито на Јутјубу и Тиктоку, као изворе вијести. На друштвеним мрежама као што су Фејсбук и X, традиционални медијски брендови и новинари ипак и даље играју важну улогу као извори информација.
Извјештајем није обухваћена територија Босне и Херцеговине, но подаци и закључци могу служити медијима за стратешко планирање, развој садржаја и начина њихове дистрибуције.
Цјелокупно истраживање можете погледати овдје.
