Уредила: Анида Сокол
Да би се сексизам могао третирати, потребно је едуковати и учинити сензибилнијом ширу јавност о томе како га препознати и пријавити.
Сексизам, објектификација, стереотипи и понижавајући прикази жена које проналазимо у медијима у супротности су са начелом родне равноправности, те наносе дугорочну штету цјелокупном демократском друштвеном развоју. Посебно су штетни понижавајући и сексистички прикази који могу имати још израженије посљедице на жене из мањинских и/или маргинализованих заједница и потлачених група, те узрокује додатну стигматизацију и дискриминацију. Упркос узастопним упозорењима на сексистичко представљање жена у медијима, Босна и Херцеговина још увијек нема свеобухватну стратегију за укидање дискриминаторних стереотипа који прожимају сексистичке и мизогинистичке ставове у друштву, наводи УН ЦЕДАВ у посљедњем објављеном Периодичном извјештају за БиХ из 2019. године.
У Препоруци Савјета Европе о спречавању и борби против сексизма, ЦМ/Рец (2019)1, сексизам је дефинисан као било који чин, гест, визуални приказ, изговорене или писане ријечи, пракса или понашање темељено на идеји да је особа или скупина особа подређена због свог пола. Сексизам се, наводи се у Препоруци, јавља у јавној или приватној сфери, било на мрежи или ван ње (онлајн или офлајн) са сврхом или учинком, између осталог, кршења урођеног достојанства или права особе или скупине особа, резултата у облику тјелесне, сексуалне, психолошке или друштвеноекономске штете или патње особе или скупине особа, стварања застрашујућег, непријатељског, понижавајућег или увредљивог окружења, те очувања или јачања родних стереорипа. Посебан дио ових препорука упућује на медије, при чему се сексизам у медијима препознаје као процес нормализације дискриминације. Сексизам у медијима се очитује кроз сексуалне, сексуализоване и расно одређене приказе и објективизацију жена, мушкараца, дјевојчица и дјечака, погрдно или тривијализујуће извјештавање о изгледу, облачењу и понашању жена, умјесто уравнотежене и информисане расправе о њиховим ставовима и мишљењима, кроз извјештавање и приказивање жена и мушкараца у стереотипним улогама унутар породице и заједнице. Сексизам у медијима је препознат и као неуравнотежена заступљеност и недостатак значајног учествовања жена у различитим професионалним и информативним улогама попут стручњака и коментатора. Сексизам није ограничен само на језик, него је присутан и визуелним елементима, али намјера му је увијек иста – појачавати увјерење о супериорности једног пола у односу на други.
Сексизам је свеприсутан у медијима у Босни и Херцеговини. У истраживању Савјета Европе и Европске уније о слободи изражавања у Босни и Херцеговини наводи се да је Вијеће за штампу и онлајн медије у БиХ у периоду од 2015. до 2019. године разматрало 14 примједаба везаних за члан 4. говор мржње и хушкање на основу пола и сексуалне оријентације. Истраживања Медиацентра Сарајево о штетним наративима током Општих избора 2022. показују да се родни стереотипи користе и за дискредитацију кандидаткиња на изборима и да су присутни у медијима. Мета сексизма у медијима током КОВИД-19, напримјер, биле су и жене стручњаци, а новинарке су често мета мизогиних коментара на интернет порталима.
Због оваквих пракси потребно је континурано радити на едукацији новинара и новинарки о сексизму и равноправном представљању жена и мушкараца у медијима.
Поред тога потребно је едуковати и сензибилнијом учинити ширу јавност о томе како препознати и пријавити сексизам. Препорука 1555 (2002) Савјета Европе о приказу жене у медијима позива владе држава чланица да уведу концепт “сексизма”, те да, између осталог, имплементују програме који омогућавају већи приступ жена комуникацијским средствима и знању, посебно новим комуникацијским технологијама.
Овај текст је произведен уз подршку Савјета Европе и пројекта „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018-2021. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург. Мишљења изражена у овом тексту су искључиво ауторова и не одражавају нужно службену политику Савјета Европе.
