Истраживање о ставовима младих у Босни и Херцеговини према инфлуенсерима и њиховом садржају спроведено у децембру 2025. показало је да млади у БиХ свакодневно прате онлајн садржаје које су креирали инфлуенсери, често више сати дневно, првенствено путем Инстаграма и ТикТока. Инфлуенсерски садржаји нису само извор забаве, већ и разноврсних утицаја који обликују ставове, навике и потрошачке одлуке младих, њихов доживљај себе и свијета који их окружује. Премда је утицај који инфлуенсери имају на младе у БиХ неспоран, извјештај сугерише да млади углавном имају критички однос према овим садржајима.
Полазећи од истраживања рађених у БиХ која су показала да друштвене мреже и онлајн портали представљају доминантне изворе информација за младе, УНИЦЕФ у БиХ уз подршку Мреже Савјета/Вијећа ученика у БиХ и Регулаторне агенције за комуникације спровео је истраживање у циљу сагледавања искустава, ставова и перцепције младих у БиХ у вези с инфлуенсерима и садржајима које прате на друштвеним мрежама. У истраживању је учествовало укупно 2.389 младих из цијеле БиХ, при чему су у узорку заступљене дјевојке и дјечаци узраста од 14 до 19 година, који живе како у урбаним, тако и у мање урбаним и руралним срединама. Подаци су прикупљени методом анкетирања у периоду од 10. до 25. децембра 2025. године.
На основу прикупљених података у јануару 2026. објављен је извјештај „Између екрана и утицаја: Ко обликује онлајн искуства младих?“ (Ставови младих у Босни и Херцеговини према инфлуенсерима и њиховом садржају) који расвјетљава ову област и указује на кораке које различити актери требају предузети како би млади имали сигурније, транспарентније и одговорније онлајн окружење.
Које друштвене мреже користе млади у БиХ?
Истраживање је показало да млади у БиХ користе више друштвених мрежа паралелно: готово сви користе Инстаграм (93%) и ТикТок (84%), који се уједно издвајају и као доминантни простори за праћење инфлуенсера, док садржаје на Јутјубу (55%) и Снепчету (49%) редовно прати половина младих у БиХ, с тим да постоје значајне разлике у кориштењу појединих мрежа према полу и узрасту.
Вријеме проведено уз садржаје инфлуенсера
Сваки други испитаник (51%) изјаснио се да свакодневно проводи 1-4 сата пратећи садржаје инфлуенсера, при чему млађи адолесценти у просјеку проводе више времена уз овакав садржај него старији. Сваки пети испитаник (21%) изјаснио се, пак, да уз садржаје које креирају инфлуенсери проводи више од 4 сата сваког дана. Инфлуенсерски садржаји који највише привлаче младе су животни стил (55%), смијешни садржаји (51%), љепота (51%), образовни садржаји (39%), реакције/коментарисање (31%), фитнес (30%), гејминг (27%) с тим да избор ових садржаја значајно варира с обзиром на пол и узраст. То имплицира да млади у БиХ нису изложени идентичним порукама и наративима, а самим тим ни истим потенцијалним ризицима.
Истраживање је показало да више од половине младих у БиХ (52%) поред глобалних инфлуенсера прати и инфлуенсере из БиХ.
Како млади доживљавају утицај који на њих остварују инфлуенсери?
Иако се најчешће наведено вријеме праћења инфлуенсерских садржаја креће у распону од 2 до 4 сата дневно, нешто више од половине испитаника (53%) наводи да им уопште није важно мишљење инфлуенсера које прате. Друга половина испитаника (47%), опет, наводи да им је мишљење инфлуенсера мање (28%), умјерено (17%) или веома важно (2%). Оваква разлика у времену које млади проводе пратећи садржаје инфлуенсера и важности коју придају њиховом мишљењу сугерише да млади често нису свјесни, или да потцијењују утицај који инфлуенсери имају на психолошке, културне и економске аспекте њиховог живота.
Док већина испитаника (74%) наводи како никада није промијенио/ла мишљење или понашање због неког инфлуенсера, ипак, више од четвртине младих (26%) наводи да инфлуенсерски садржаји јесу утицали на њихово мишљење или понашање.
На питање колико вјерујете информацијама које објављују инфлуенсери велика већина испитаника (78%) одговорила је да им дјелимично вјерује, што сугерише да инфлуенсери за већину младих нису безусловни ауторитети, већ један од више извора информација у њиховом свакодневном онлајн окружењу.
Истраживање показује да 6 од 10 испитаника сматра да инфлуенсери спонзорисани садржај наглашавају понекад (49%) или ријетко (15%), посебно у контексту промовисања животних стилова и љепоте. Забрињава и чињеница да по 17% испитаника наводи да не обраћа пажњу на то колико често инфлуенсери наглашавају да је садржај спонзорисан, односно да инфлуенсери то увијек чине. О утицају инфлуенсера на потрошачке навике младих много говори податак да је сваки други испитаник (49%) барем једанпут купио/ла неки производ који је препоручио инфлуенсер.
Етичка правила и одговорност инфлуенсера
Велика већина младих (84%) сматра да инфлуенсери требају поштовати одређена етичка правила, при чему дјевојке у просјеку овоме придају већу важност него дјечаци. У средишту тих очекивања налазе се искреност, одговорност према млађој публици, јасно наглашавање спонзорисаног садржаја и брига за приватност других људи.
Утицај инфлуенсера на самопоуздање младих
Велика већина младих (79%) сматра да инфлуенсери могу негативно утицати на самопоуздање младих, при чему дјевојке и старији адолесценти овај утицај препознају чешће него дјечаци и млађи адолесценти.
Перцепција штетног и ризичног садржаја
Млади у великој мјери примјећују различите врсте потенцијално штетног садржаја у инфлуенсерским објавама, при чему се у одговорима најчешће наводе: пушење или алкохол (64%), нездрава исхрана (58%), говор мржње (51%), нереални стандарди љепоте (50%), нагост (38%), сексуализација (35%), дискриминација (34%), поремећаји исхране (30%), а нешто рјеђе и насиље, лажне здравствене тврдње, дроге, самоповређивање и екстремне идеологије и култови. Обрасци опажања варирају с обзиром на пол и узраст. При томе, готово свака четврта млада особа (23%) наводи да се барем једанпут осјећала лоше након гледања инфлуенсерских садржаја.
Пријављивање штетног садржаја и заштита
Премда већина младих (62%) наводи да зна коме треба пријавити штетан садржај, удио испитаника који су икада пријавили штетан садржај знатно је нижи (45%). Поред тога, свега 18% младих сматра да онлајн мреже/платформе брзо реагују на пријаве што потенцијално представља један од разлога због којих младих одустају од пријављивања.
На питање ко је најодговорнији за садржај који инфлуенсери објављују већина младих одговорила је да су то сами инфлуенсери (59%) и платформе (49%).
Готово сваки други испитаник (47%) изјаснио се да сматра да држава треба регулисати рад инфлуенсера, док 33% испољава несигурност по том питању.
Кад је ријеч о заштити од штетног инфлуенсерског садржаја, млади највећи значај придају јачању медијске писмености и едукацији младих (56%), затим строжијим контролама и санкцијама (46%), а потом и едукацији инфлуенсера (40%), као и бољим законима (35%).
Препоруке
Имајући у виду резултате истраживања и потребу креирања сигурнијег онлајн простора за младе, аутори извјештаја предлажу сљедеће мјере:
- Систематска подршка развоју медијске и дигиталне писмености дјеце и младих у сарадњи са образовним институцијама;
- Јачање транспарентности спонзорисаног садржаја и комерцијалних порука;
- Јачање и видљивост механизама заштите и пријављивања штетног садржаја, на начин разумљив младима;
- Постављање јаснијих правила за онлајн садржаје намијењене дјеци и малољетницима;
- Развијање уравнотеженог регулаторног оквира у дијалогу с младима, платформама и индустријом;
- Повезивање онлајн окружења с подршком менталном здрављу и добробити младих.
Цјелокупан текст Извјештаја доступан је на линку: https://medijskapismenost.ba/wp-content/uploads/2026/03/INFLUENSERI-Finalni-izvjestaj-3.pdf
Инфографике на српском, босанском и хрватском језику доступне су овдје: https://medijskapismenost.ba/wp-content/uploads/2026/03/Infografik-BHS-final-RAK-MreSVUBiH-UNICEF-1.pdf
Цјелокупан текст Извјештаја на енглеском језику доступан је овдје: https://medijskapismenost.ba/wp-content/uploads/2026/03/2025-03-18-ENG-izvjestaj-2.pdf
Инфографике на енглеском језику доступне су овдје: https://medijskapismenost.ba/wp-content/uploads/2026/03/Infografik-ENG-v2-RAK-MreSVUBiH-UNICEF-2.pdf
