Онлaјн медији и друштвене мреже најзначајнији су извори информација за младе у БиХ. За разлику од онлајн медија, традиционални бх. медији нуде мало специјализованих садржаја за младе. Ипак, више од половине испитаника није задовољно садржајем онлајн медија у БиХ (66%) као ни садржајем домаћих радијских и телевизијских програма (66%). Истраживање је такође показало да су популарни информативни бх. портали омиљени онлајн медији међу испитаницима. Испитаници у фокус групама и упитнику показали су одређени ниво знања о медијима као и спремност да наставе учити о медијима.
Поред прикупљања података о медијским навикама, ставовима и потребама младих по питању медијских садржаја, истраживање „Млади за боље медије: ставови, навике и потребе младих за медијским садржајима у БиХ“ испитивало је шта млади у БиХ знају о новинарским стандардима и медијским слободама, као и начине на које медији задовољавају потребе младих за специјализованим садржајима.
Подаци су прикупљени методама упитника, на који је одговор дао 321 испитаник из БиХ узраста од 18 до 30 година, фокус група, упитника за медије, полуструктурисаних интервјуа са представницима медија и омладинских организација, те методом консултовања секундарних истраживања и релевантних закона и прописа.
Резултати истраживања показали су да онлајн медији (65%) и друштвене мреже (28%) представљају најзначајније изворе информација за младе у БиХ. Неупоредиво мањи број испитаника наводи породицу и пријатеље (2%), телевизију (1,25%), штампу и радио (по 0,62%) као доминантне изворе информација.
Теме/садржаји који највише привлаче младе су догађаји из земље и свијета (око 50%), филмови и музика (42%), школовање, прилике за стажирање и запослење (око 40%), информације из области шоу-бизниса, моде, животног стила и фитнеса (око 31%), догађаји и информације из локалне средине (око 30%), политика (око 29%) и спорт (25,5%).
Већина испитаника навела је да су им омиљени онлајн медији неки од популарних информативних бх. портала. Охрабрује чињеница да су млади за своје омиљене онлајн медије ријетко наводили онлајн портале без импресума.
Кад је ријеч о друштвеним мрежама, млади у БиХ највише времена проводе на Инстаграму (56%), затим на Фејсбуку (22%) и Јутјубу (око 11%), док су Тикток с 5% и Твитер с 2% мање популарни.
Млади на друштвеним мрежама најчешће прате објаве, фотографије и статусе пријатеља, а најмање коментаришу објаве медија. Више од половине испитаника (60%) понекад објављује садржаје, фотографије и статусе, око 32% њих често то чини, а само око 7% испитаника такав садржај никад не објављује. Највише објављују личне фотографије с путовања, с пријатељима, умјетничке фотографије, статусе који зависе од тренутне ситуације и расположења, те дијеле интересантан садржај који је актуелан и већ доступан на друштвеним мрежама: музику, прилике за стажирање и запослење, вијести, едукативни садржај и чланке, те шаљиви садржај и мимове. Нешто више од половине испитаника (53%) каже да понекад указује на некоректан садржај на друштвеним мрежама, а само 15% испитаника то чини често. Велики број испитаника нема омиљену групу или налог на друштвеној мрежи, што потенцијално упућује на процесе скролинга, али и праћење садржаја пријатеља.
Интересовање младих за аудио-визуелне и радијске садржаје заостаје за интересовањем које показују према онлајн медијима. Док је списак омиљених Јутјуб и подкаст канала дуг и разноврстан, дотле само ријетки наводе специфичне телевизијске емисије као омиљене. Уз то, испитаници су навели да воле да прате и различите канале инфлуенсера. Ријеч је углавном о забавном, лежернијем и личном садржају, често у форми влога, видео-блога инфлуенсера или интервјуа с познатим личностима. Овакви канали често су из сусједних земаља и са енглеског говорног подручја, што упућује на то да подкаст и Јутјуб сцена у БиХ и даље није довољно развијена.
Свега око 37% испитаника наводи омиљене новинаре/новинарке, водитеље/водитељице, док само 34% испитаника наводи омиљене инфлуенсере, што може упућивати на недостатак узора у традиционалним и новим медијима, али и на неселективно праћење медијског садржаја.
Кад је ријеч о омиљеним форматима, резултати упитника показали су да млади највише воле мултимедијални садржај, превасходно краће текстове с фотографијама и илустрацијама (око 70%), кратка видеа (67%), те слике с кратким описима (око 50%).
За разлику од онлајн медија, традиционални бх. медији нуде мало специјализованих садржаја за младе. Ипак, више од половине испитаника није задовољно садржајем онлајн медија у БиХ (66%) као ни садржајем домаћих радијских и телевизијских програма (66%). Теме, садржаји и формати за које млади кажу да би вољели да су заступљенији како у онлајн медијима, тако на телевизији и радију у БиХ су приче о успјесима младих људи, позитивне приче, разговори са младима и представљање њихових ставова и мишљења, те објективни и критички осврт на политичку ситуацију у земљи.
Премда су медији добар алат како за образовање и информисање младих, тако за подстицање на учешће у јавном животу и доношењу одлука, омладинске политике у БиХ још увијек нису препознале наведене медијске потенцијале. Истраживање је показало да медији и медијско образовање нису дио омладинских политика у БиХ.
Испитаници у фокус групама и упитнику показали су одређени ниво знања о медијима, али и веома негативне ставове о медијима, медијском садржају и бх. публици. Млади у фокус групама изразили су заинтересованост за обуке из медијске и информационе писмености.
Полазећи од резултата истраживања, аутори публикације израдили су и одговарајући сет препорука за медије и наставнике.
Аутори публикације су Анида Сокол и Сенад Алибеговић. Публикација је објављена у оквиру пројекта “Млади за боље медије” који финансира Европска унија, а заједнички имплементирају Mediacentar Sarajevo и Ја бих ЕУ.
Комплетну публикацију можете пронаћи овдје.
