Живимо у свијету који демографски стари. Укупан број људи старијих од 60 година већ је премашио број дјеце млађе од пет година. До 2030. једна од шест особа у свијету имаће више од 60 г. У Европи је просјечан животни вијек 2018. био 81 година, а прогнозе су да ће дјеца рођена након 2000. године живјети око 100 година. Но, кључно питање данас није колико дуго живимо, већ како живимо. Продужен живот има смисла само ако се продужи и период здравог, активног и смисленог живота. Како информационо-комуникационе технологије (ИКТ) могу допринијети здравом старењу?
Здраво старење, према дефиницији Свјетске здравствене организације (СЗО), значи „развијање и очување способности које омогућавају добробит у старости”. То укључује способност да особа:
- задовољи основне потребе,
- учи, напредује и доноси одлуке,
- одржава покретљивост,
- гради и одржава односе,
- доприноси друштву.
Уједињене нације прогласиле су Декаду здравог старења (2021–2030) позивајући владе, невладин сектор, медије, индустрију и академску заједницу да унаприједе квалитет живота старијих особа.
Деценијама су старије генерације сматране рањивом групом, па чак и теретом за млађе. СЗО дефинише ову појаву као старосну дискриминацију (агеизам) тј. као скуп стереотипа (шта мислимо), предрасуда (шта осјећамо) и понашања према другима или према себи, заснован на доби.
Данас, захваљујући стратегијама здравог старења и посебно ИКТ/дигиталним технологијама, овај стереотип може да се промијени. Старије особе могу постати активни учесници и покретачи економског развоја, уколико владе и индустрије препознају потенцијале тзв. сребрне економије.
Сребрна економија и дигитална инклузија
Сребрна економија обухвата све економске активности, производе и услуге намијењене особама старијим од 50 година – од здравства и туризма, до образовања и технологије.
Посљедњих година сребрна економија биљежи велику стопу раста, међутим свој пуни потенцијал може остварити само уз јачање дигиталне писмености и дигиталне инклузије старијих.
Дигитална инклузија кључни је фактор омогућавања социјалне и економске укључености у токове информационог друштва, нарочито старијих особа. Дигитална инклузија представља способност појединаца и група да приступе и користе ИКТ без обзира на пол, узраст или мјесто становања. Да би се то омогућило неопходно је обезбиједити дигиталну инфраструктуру, приступачне ИКТ и усвајање нових технологија.
Модели прихватања технологије почивају на два основна концепта: перцепцији користи и перцепцији једноставности употребе. Прво се односи на то у којој мјери особа вјерује да ће јој кориштење одређене технологије побољшати радне перформансе, продуктивност или квалитет живота, док се перцепција једноставности употребе односи на то колико особа сматра да је кориштење те технологије лако, интуитивно и без напора.
Широм свијета постоје ИКТ стандарди приступачности. Најважнији међу њима су Смјернице за приступачност веб-садржаја (Web Content Accessibility Guidelines – WCAG), које су глобално признате као основни оквир у овој области. WCAG представља принципе универзалног дизајна примијењене у дигиталном окружењу. Они описују дизајнерске и програмске карактеристике које ИКТ системи треба да имају како би били употребљиви за што шири спектар људи – са различитим особинама и способностима – и како би омогућили остварење одређеног циља у конкретном контексту.
Без дигиталне инклузије, старијим генерацијама пријети ризик од дигиталне подјеле и маргинализације. Као што ИКТ имају потенцијал да смање друштвене и економске неједнакости које погађају старије, исто тако имају потенцијал и да их продубе. Зато је неопходно да јавне политике подстичу позитивну улогу нових технологија и омогућавају старијима пуну партиципацију у дигиталном друштву.
Дигитална инклузија старијих особа
У контексту Агенде одрживог развоја 2030 и њеног начела „да нико не остане искључен“,
Међународна телекомуникациона унија (ITU), уз подршку СЗО, објавила је 2021. године извјештај „Старење у дигиталном добу – од рањивости до вриједности“. Ово је први ITU документ који подиже свијест о важности ИКТ сектора у контексту задовољавања потреба старије популације.
Извјештај наглашава како ИКТ морају бити приступачне и дизајниране у складу са потребама и могућностима старијих особа како би постале снажан алат њихове друштвене инклузије.
Глобалне иницијативе ITU-а
ITU активно учествује у заједничкој иницијативи УН-а Mainstreaming Knowledge on Ageing, која представља платформу за размјену стручности и јачање глобалног знања о старењу. Иницијатива има за циљ оснаживање друштава и подстицање партнерстава ради бољег живота садашњих и будућих генерација.
У циљу унапређења примјене приступачности ИКТ, ITU је израдио извјештај „Ка изградњи инклузивних дигиталних заједница: ITU алат и самопроцјена за имплементацију приступачности ИКТ“. Овај алат представља драгоцјен ресурс владама, компанијама и организацијама осмишљен да помогне у разумијевању основних принципа „шта, зашто и како“ у области приступачности ИКТ, као и у сагледавању његове покретачке улоге у изградњи инклузивних дигиталних заједница и друштава.
Корисницима пружа:
- брз увид у ниво примјене приступачности ИКТ/дигиталних технологија у њиховој земљи или организацији,
- стручне савјете прилагођене потребама конкретних институција,
- вриједне смјернице које подржавају развој одговарајућих политика и стратегија у овој области.
Поред тога, ITU нуди онлајн обуке о здравом старењу и дигиталним вјештинама путем платформе ITU Academy.
Више информација о ITU програмима дигиталне инклузије доступно је на
🔗 ITU Digital Inclusion Service
Како подстаћи дигиталну инклузију старијих особа?
инITU извјештај “Старење у дигиталном добу: од рањивости до вриједности” доноси препоруке владама, ИКТ компанијама, финансијским институцијама и академској заједници како да препознају дигиталне могућности и искористе их за социо-економски и политички напредак кроз развој дигиталног окружења прилагођеног старијима. Слиједе неке од препорука:
Владе
- Ревидирање постојећих политика и легислативе у циљу промовисања дигиталне инклузије старијих;
- Обликовање политика и програмских мјера у циљу стимулисања привреде да омогући запошљавање старијих;
- Сарадња са индустријом и академском заједницом у циљу подизања свијести и провјере стандарда приступачности и употребљивости;
Пословни сектор
- Подизање свијести припадника пословног сектора о вишеструкој користи развоја производа и услуга који су употребљиви и приступачни за све. Анализе указују да унапређивањем односа са старијим корисницима, ИКТ индустрија може остварити приступ тржишту чија се вриједност процјењује на 17 билиона америчких долара.
- Организовање кампања подизања свијести о питањима приватности и безбједности у сарадњи са другим актерима у циљу стварања окружења повјерења у дигиталном свијету.
- Развој производа и услуга доступних свима, који су финансијски приступачни и једноставни за кориштење.
Академска заједница
- Организовање курсева дигиталне писмености и цјеложивотног учења у оквиру универзитета и школа.
- Укључивање старијих особа са различитим образовним и професионалним искуством у програме вршњачке обуке и вођење курсева.
- Кориштење образовних ресурса и капацитета у циљу подстицања промјене начина размишљања и промовисања дигиталне инклузије старијих.
- Развој нових и иновативних ИКТ рјешења која доприносе дигиталној инклузији свих грађана.
Могли бисмо закључити да савремено доба карактеришу два глобална мегатренда: демографско старење становништва и експоненцијални раст дигиталних технологија. Дигиталним укључивањем и оснаживањем старије популације повећаће се прилике за здраво старење и активан допринос старијих друштву.
