Стереотипи у медијима су неизбјежни и потребни како би се у индустрији забаве, вијести, оглашавања, друштвених мрежа и др. широј публици пренијеле информације о особи или групи људи, при томе их повезујући са полном, етничком или расном припадношћу, сексуалном орјентацијом, инвалидитетом, занимањем или друштвеном улогом.
Стереотипи су претпоставке, тј. друштвена перцепција појединца о одређеној групи људи која се генерализује и приписује свим припадницима те групе и дубоко су укоријењени у свако друштво на разне начине. У њиховом коријену је незнање које резултира предрасудама и закључцима темељеним на основу информација које представљају нека уобичајена конвенционална увјерења о одређеној популацији. Стереотипи постоје одувијек и некада су се преносили усменом предајом, а данас их у највећој мјери користе медији да би испричали причу којом најчешће свјесно јачају погрешна и лажна увјерења публике о начину на који би требали размишљати о одређеној групи људи.
Медији имају огроман утицај на схватање себе и свијета око себе и обликују перцепцију људи и ставове у свим сегментима људског друштва, а посебно се односе на родну, културну, расну и етничку припадност, сексуалну урјентацију, доб, занимање и инвалидитет.
Родни стереотипи
Можда најзаступљенији стереотип, како у стварном животу, тако и у медијима је родни стереотип, првенствено о томе шта значи бити мушкарац или жена и које их животне “улоге” дефинишу и представљају. Такви стереотипи ограничавају људски потенцијал о томе шта могу или требају постићи мушкарци, жене, дјечаци или дјевојчице и представљају велику препреку родној равноправности и добробити свих људи.
Представљање жена у медијима се временом мијењало и развијало упоредо са социолошким и културним промјенама у друштву, али су при томе стереотипи и даље присутни и најчешће су дефинисани начином на који мушкарци “виде” жену или очекивањима друштва како се жене требају понашати и како требају изгледати. Медији су постали покретачка снага полне дискриминације. Приказујући жену у њеним “основним улогама” домаћице, особе овисне о мушкарцима и недовољно способне, а често и немоћне жртве (у породици на радном мјесту, у друштву уопште), посебно истичући њихово тијело и сексуалност, медији не само да необјективно и неиситинито приказују женски пол, већ умногоме утичу на свеприсутно насиље према женама. Најчешће се у медијима жена приказује као мајка, супруга, фатална жена или опасна ратница, идеалног, што мршавијег тијела и блиставе косе. У оглашивачким порукама, жене најчешће рекламирају средства за чишћење куће, производе за љепоту и кување и одјећу попут доњег веша или купаћих костима, а на радном мјесту су обично приказане у складу са родним стереотипима. Иако су многи прикази жена у медијима у складу са увријеженим очекивањима друштва, постоје и они реалистичнији који жене приказују онаквима какве оне и јесу, активне, храбре, самосталне и способне за дјеловање у свим сферама људског живота.
Представљање мушкараца у медијима се такође мијењало са временом, али се и даље темељи на традиционалном херојском приказу мушкарца који је згодан, јак и способан да се супротстави највећим животним проблемима и преживи без обзира на све и чешће је заступљен у медијима у односу на жене. Често су мушкарци приказани и у негативном контексту гдје је мушкост представљена кроз насиље, окрутност, нељудске и незаконите поступке. Идеја мушкости претпоставља да су мушкарци лидери, супериорни, агресивни, снажни, храбри и неустрашиви и тиме доминантни у односу на жене. У оглашавању, обично промовишу алкохолна пића, банковне услуге, аутомобиле, спорт, док су на радном мјесту шефови, моћне јавне особе, стручњаци из области инжењерства, индустрије спорта итд.
Geralt/Pixabay
Дјевојчице и дјечаци су већ од најранијег дјетињства изложени родним стереотипима у медијима који могу утицати на њихово размишљање како би се требали понашати или изгледати. У дјечијим емисијама, књигама и причама, жене су лијепе и њежне принцезе, немоћне и слабе које чекају да их избави лијепи принц, док су мушки ликови јаки, снажни и спремни да спасу “немоћну” дјевојку.
Старосни стереотипи
У медијима су присутни разни старосни стереотипи који најчешће у негативном контексту представљају одређене старосне групе. Млади и тинејџери се често приказују као лијене, бунтовне, нерасположене особе које вјечно спавају и партијају, али и прекрасни, витки млади људи, прекрасних зуба и осмјеха који су пресрећни у средњој школи. Старије особе су понекад представљене као мудре и пуне искуства, али недовољно вјеште у данашњем времену, а најчешће као болесне и као терет друштву. Старење се често приказује као вријеме изолације и самоће, што може утицати на ментално здравље старијих људи и довести до њихове искључености.
TheDigitalArtist/Pixabay
Расни стереотипи
Можда најпроблематичније питање медијских стереотипа је расно профилисање и представљање, које утиче на друштвену интеракцију и друштвене односе са људима различитих раса и култура, а које су у медијима често приказане као “мање вриједне” и утјеловљене кроз улоге негативаца и криминалаца. Ови, као и сви други стереотипи утичу на размишљање дјеце и њиховог понашања према људима на основу њихове боје коже и расног идентитета.
Стереотипи везани за инвалидитет
Кроз историју медија провлачи се веза између инвалидитета и зла и изопачености. Особе са инвалидитетом се најчешће приказују кроз улоге зликоваца, психички болесних особа склоних насиљу, суперхероја и жртве, али и наивних и беспомоћних особа. И ови, као и сви остали стереотипи су штетни, првенствено зато што су углавном нетачни и неистинити и подстичу публику да се селективно фокусирају на информације које су у складу са стереотипима, а игноришу све друге које су са њима у супротности.
12222786/Pixabay
Како избјећи стереотипно приказивање?
Медији имају значајну улогу у стереотипном приказивању и дискриминацији, али и у разбијању предрасуда и сузбијању дискриминације. У регулаторном оквиру постоје одредбе уграђене у правила и прописе Регулаторне агенције за комуникације које забрањују стереотипно приказивање.
Према Смјерницама за примјену Кодекса о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија, недостатак професионалне одговорности и сензибилитета креатора садржаја пружалаца медијских услуга у вези са овим питањем може довести до репродукције предрасуда и узроковати дискриминацију.
Кодекс о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија прописује да „пружалац медијске услуге неће пружати садржаје који укључују било какву дискриминацију или предрасуде на основу пола, расе, етничке припадности, националности, вјере или увјерења, инвалидности, посебних потреба, доби, сексуалне оријентације, друштвеног поријекла, као и сваки други садржај који има за сврху или посљедицу да било којем лицу онемогући или угрожава признавање, уживање или остваривање на равноправној основи, његових права и слобода“.
Поред пружалаца медијских услуга који би на професионалан начин требали обрађивати теме које се баве и промовишу различитост по било којем основу, веома је важна и улога новинара, који у складу са својом професионалном обавезом морају учинити све да предуприједе било какво утемељење оваквих појава у својим садржајима.
