Већина европских држава сматра да дипфејк (deepfakes) и дезинформације вођене вјештачком интелигенцијом (AI) спадају у један од највећих савремених изазова. Многе европске земље почеле су интегрисати AI писменост у своје националне иницијативе за медијску и информациону писменост (МИП), препознајући све већи утицај AI писмености на кориштење информација и ширење дезинформација. С тим у вези, Савјет Европе израдио је документ јавне политике који државама чланицама скреће пажњу на важност усвајања свеобухватне националне стратегије за борбу против дезинформација и јачање интегритета информација.
Више од десет година дезинформације представљају један од највећих изазова за демократије широм свијета. Дезинформације бришу границе између чињеница и неистина, мишљења и манипулација, нарушавајући тиме повјерење јавности у рад институција и медија и онемогућавајући процес формирања ставова и доношења одлука утемељених на поузданим информацијама. Извјештај о глобалним ризицима Уједињених нација за 2024. годину (Global Risk Report) сврстава дезинформације у једну од најозбиљнијих пријетњи којој многе државе не знају како да се одупру.
Прије појаве генеративних алата AI крајем 2022. године, који су омогућили још брже, јефтиније и увјерљивије ширење дезинформација, Савјет Европе у својим документима дефинисао је дезинформације као „провјерљиво лажне, нетачне или обмањујуће информације, намјерно креиране и ширене у циљу наношења штете или ради остваривања економске и/или политичке користи путем обмањивања јавности”. Међутим, узимајући у обзир појаву нових видова информационог поремећаја, све је раширеније становиште да дезинформације у овом ужем смислу представљају само дио проблема и да је нужно препознати и друге облике садржаја који нарушавају интегритет информација – од којих неки могу бити без штетне намјере или не морају садржати јасно дефинисане лажне информације.
Шта је то интегритет информација?
Концепт „интегритета информација“ појављује се као конструктивнији и свеобухватнији приступ ријешавању проблема информационог поремећаја, заштити повјерења јавности и подршци демократским процесима. Организација за економску сарадњу и развој (OECD) дефинише интегритет информација у ширем смислу као резултат „информационог окружења које подстиче приступ тачним, поузданим, на доказима заснованим и вишеструким изворима информација, омогућава појединцима да буду изложени мноштву различитих идеја, доносе одлуке засноване на тачним информацијама, остварујући тиме ефикасније своја права“.
У намјери да државама чланицама понуди практичне алате и препоруке за супротстављање дезинформацијама и јачање интегритета информација Управни одбор за медије и информационо друштво Савјета Европе (CDMSI) израдио је 2025. године стратешки документ Супротстављање дезинформацијама: Десет градивних елемената за јачање интегритета информација.
Овај документ јавне политике скреће пажњу на важност свеобухватне националне стратегије борбе против дезинформација и јачања интегритета информација, као и њену улогу у подстицању друштвене отпорности на различите врсте информационог поремећаја и јачању повјерења у демократске институције и процесе. Заснован на стандардима и постојећим инструментима Савјета Европе, документ издваја области дјеловања које једна таква национална стратегија треба обухватити, као и темељне принципе на којима се треба заснивати.
У документу “Супротстављање дезинформацијама: Десет градивних елемената за јачање интегритета информација” термин дезинформације користи се у ширем смислу и обухвата различите штетне појаве: информационе операције, пропаганду, страни утицај и манипулацију информацијама (FIMI) и др. Заједнички именилац свим овим различитим концептима који се често разликују по природи и поријеклу, јесте да се сви односе на информисање и да доприносе поларизовању друштва, нарушавању јавног дискурса и ерозији повјерења.
Мјере препоручене у овом документу првенствено су усмјерене на владе и државне институције, будући да органи јавне власти имају посебан мандат и одговорност да чувају демократске институције, одржавају владавину права и штите информационо окружење путем јавних политика, регулације, финансирања и координације на националном нивоу. Владе и државне институције имају суштинску улогу у успостављању правног и институционалног оквира унутар ког дјелују остали актери: организације цивилног друштва, медији, академске и друге образовне институције, приватни сектор и шира јавност који такође имају незаобилазну улогу у изградњи отпорности на информационе поремећаје.
Предложене препоруке имају за циљ да понуде кохерентан оквир јачања националне отпорности на наведене изазове, у складу са људским правима, владавином права и демократским вриједностима.
Десет градивних елемената интегритета информација
Препоруке предложене у овом документу уобличене су као десет “градивних елемената” које заједно чине чврсту конструкцију за супротстављање дезинформацијама.
Први градивни елемент или кров ове конструкције састоји се у усвајању и спровођењу свеобухватне националне стратегије за борбу против дезинформација и јачање интегритета информација. Он се ослања на сљедећих пет стубова, од којих сваки представља кључну област дјеловања јавних политика:
- Унапређење истраживања и мониторинга дезинформација
- Јачање медијске и информационе писмености и оснаживање корисника
- Подршка квалитетном новинарству и јачање медијске отпорности
- Очување интегритета изборног процеса
- Промовисање конкуренције и одговорности у дигиталном екосистему
Темељ цијеле ове конструкције почива на четири основна принципа, а то су:
- Очување слободе изражавања
- Поједностављивање процедура међународне и прекограничне сарадње
- Подстицање синергије различитих актера
- Изградња дугорочног повјерења у демократске институције и медије
Имајући у виду брзи темпо технолошких, друштвених, културних и политичких промјена, Савјет Европе препоручује државама чланицама да редовно ревидирају и ажурирају усвојене националне МИП стратегије или сродне политике (нпр. сваких три до пет година) као и да акционе планове који произилазе из ових стратегија усвајају на годишњем или вишегодишњем нивоу.
