Новост

Улога медија у постизању родне равноправности

Print Friendly, PDF & Email

Уредила: Анида Сокол

 

У земљама са вишим степеном медијских слобода, већа је родна равноправност у медијима.

Медији имају значајну улогу у промоцији родне равноправности. Они одражавају, али и обликују друштвене обрасце, те je у том смислу важно нагласити принцип учешћа и приступа жена и маргинализованих заједница процесима одлучивања путем медија, те принцип заступљености жена и других маргинализованих заједница у медијском садржају. Обје области, и учешће и заступљеност у медијима, утврђене су прије скоро тридесет година доношењем Пекиншке декларације и Платформе за акцију, након које су израђене и бројне родно специфичне политике, мјере и механизми за провoђење родне равноправности у медијима.

На Западном Балкану, како наводе аутори извјештаја Медији и род, жене чине већи удио медијске популације од мушкараца, али већи број жена у медијима не значи повећање њиховог учешћа на руководећим позицијама. Напротив, руководећим позицијама у медијском сектору у Босни и Херцеговини доминирају мушкарци, нарочито кад су у питању медији са већим утицајем и стабилнијим финансијским моделима. Поред тога, у сферама од којих зависе медијске слободе, попут политике, економије и сигурносних снага, доминирају мушкарци, што такође утиче и на рад медија у БиХ. Новинарство као професија није отпорно на дискриминаторне праксе, али улога медија у промоцији родне равноправности је вишедимензионална, превазилази родну статистику унутар професије и тиче се свеукупне позиције и моћи медија да преобликују друштвени свијет у којем жене живе.

Упркос чињеници да жене чине половину укупног становништва у БиХ, те заслужују да буду једнако заступљене као и мушкарци, доступне анализе о заступљености жена у медијском садржају у БиХ, показују да се искуство и допринос жена узастопно миниминизира и смјешта у домен “лаких тема”, као што су забава и животни стил, што у коначници утврђује стереотипне родне улоге. Тренд “нестајања жена”, али и других маргинализованих скупина из медија, потврђен је и извјештајем Глобалног пројекта мониторинга медија из 2020. године, као и све мању заступљеност широког спректра тема које се тичу родне равноправности. Истраживања показују и да “медијско извјештавање о родно заснованом насиљу неријетко садржи стереотипне елементе, а посљедице су умањивање, оправдавање или готово прихватање насиља у домену традиције и културе”. Да БиХ генерално стагнира у области женских права, те да нема мјерљивог напретка за жене или припаднике/це маргинализованих група нарочито у домену стереотипног представљања, потврђује и УН Одбор за укидање свих облика дискриминације жена у посљедњем (ЦЕДАВ) Периодичном извјештају за 2019. годину.

Друштво са доминантно патријахалним обрасцима понашања какво је босанскохерцеговачно уједно је и најизазовније за рад на промјени перцепције и понашања кад је у питању дискриминација на основу рода. У том погледу, медији имају једну од најизазовнијих, али и најзначајнијих улога. Имајући у виду деценијски рад на међународном и локалном нивоу, успјешне инцијативе, међународне, али домаће законодавне оквире који нормирају забрану дискринимације, те подстичу медије на професионално извјештавање, остаје и даље континуирана потреба за рад на бољим медијским слободама, на стварању могућности да жене у медијима имају једнак третман у погледу плаћања, радног времена и сигурног радног окружења, те за рад на подизању свијести и одговорности медија у промовисању нестереотипних улога жена и мушкараца и отварања медијског простора за вишеструко дискриминисане жене.

Као подршка том раду, неки од корисних извора наведених у студији Савјета Европе “Медији и род” су:

  • Савјет Европе. (2011). Конвенција о спречавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици – Истанбулска конвенција.
  • Препорука ЦМ/Рец (2013) 1 Комитета министара државама чланицама о родној равноправности и медијима
  • Приручник за имплементацију Препоруке ЦМ/Рец(2013)1 садржи преглед добрих пракси и механизама за борбу против сексизма и других облика погрешног или лажног приказивања;
  • Препорука ЦМ/Рец(2017)9 о родној равноправности у аудиовизуелном сектору.
  • Препорука ЦМ/Рец(2019)1 о елиминацији сексизма из језика.

 

Овај текст је произведен уз подршку Савјета Европе и пројекта „Медијска и информациона писменост: за људска права и демократију“, у оквиру Акционог плана за Босну и Херцеговину 2018-2021. Финансирање Акционог плана осигурале су Норвешка и Луксембург. Мишљења изражена у овом тексту су искључиво ауторова и не одражавају нужно службену политику Савјета Европе.