У 2023. години је чак 60 процената свјетске популације (или 4.75 милијарди људи) користило друштвене мреже, платформе за истраживање или информисање. Платформе друштвених мрежа постале су алат за заговарање једнакости и слободе, али се све чешће користе и за ширење мржње, дезинформација и теорија завјере, за позиве на насиље или нетрпељивост, наводи се у најновијим „Смјерницама за управљање дигиталним платформама“ које је издао УНЕСКО.
Управо због наведеног, УНЕСКО је Смјернице издао с циљем унапређења заштите слободе изражавања и побољшања приступа информацијама на интернету те да би омогућиле окружење у којем су слобода изражавања и приступ информацијама срж регулаторних процеса дигиталних платформи.
У Смјерницама су наведене обавезе, одговорности и улоге које су намијењене државама, дигиталним платформама, владиним и невладиним организацијама те представницима цивилног друштва, медија, академских заједница и других.
Због наведеног, оне могу бити корисне регулаторним и другим управљачким тијелима који се баве спровођењем политика, кодекса или прописа, као и медијима који моћне актере могу позивати на одговорност.
Сама публикација подијељена је на неколико главних принципа, међу којима су те да платформе морају поштовати и пратити људска права, придржавати се међународних стандарда за заштиту људских права, бити транспарентне, учинити доступним информације и алате корисницима те бити одговорне надлежним тијелима.
УНЕСКО-ве Смјернице могу бити корисне нарочито медијским кућама и институцијама које су одговорне за њихов надзор, јер имају важну улогу у промовисању слободе изражавања, приступа информацијама и другим људским правима. УНЕСКО сматра да је у регулаторне процесе потребно укључити медије, јер конструктиван однос између дигиталних платформи и вјеродостојних извора вијести може побољшати улогу дигиталних платформи у пружању информација у јавном интересу.
У Смјерницама се наводи и да би управљачки системи требали подстицати дијалог с медијима, укључујући улагања у независне медије и јачање њихове одрживости. Наводи се да критично мишљење о информацијама на интернету омогућује већа медијска и информациона писменост којој би требало дати посебну пажњу.
У поглављу „Смјерница о медијској и информацијској писмености“ наводи се да се ради о веома важном сегменту који покрива широк спектар вјештина које корисницима омогућавају да критички размишљају о информацијама с којима комуницирају на мрежи. Сматра се да медијску и информациону писменост треба посебно рјешавати кроз управљачке системе да би се обезбиједило да сви учесници, укључујући дигиталне платформе, ефикасно учествују у игри.
Смјернице наводе да ће се медијска и информациона писменост најефикасније постићи када све заинтересоване стране унутар система управљања дијеле заједничку визију и раде заједно да се то постигне кроз дијељење знања и ресурса.
У складу с наведеним, већа медијска и информациона писменост на дигиталним платформама могла би се постићи када би се побољшали програми из ове области и када би они били доступнији грађанима кроз медијске и информационе платформе које користе. Ови програми би се, према Смјерницама, требали спроводити у школама, универзитетима, истраживачким институцијама, библиотекама, музејима, медијским и издавачким кућама и другим институцијама. Исти би требали промовисати културну разноликост, родну равноправност, оснаживање жена и других рањивих категорија.
Скреће се пажња владиним тијелима да би требали размотрити промоцију медијске и информационе писмености, укључујући вјештине безбједности на мрежи, нарочито код угрожених група грађана.
УНЕСКО у Смјерницама наглашава да би владе требале ширити информације и спроводити подизање свијести кроз кампање о правима дјетета у дигиталном окружењу, укључујући и њихова право на слободу изражавања, а фокусирајући се посебно на оне чије поступке имају директан или индиректан утицај на децу. Владина тијела би, такође, требала олакшати едукацију дјеце и родитеља, али и шире јавности кроз програме који говоре о могућностима и ризицима дигиталних производа и услуга.
Наглашава се и да би дигиталним платформама требало додијелити адекватне ресурсе за побољшање медијске и информационе писменост свих корисника, укључујући дигиталну писменост о платформи властитих производа и услуга, као и релевантних процеса. У склопу овога, платформе би требале обучити тимове људи који би радили на промоцији медијске и информационе писмености.
На крају се наводи да владе и дигиталне платформе требају сарађивати и осигурати окружење у ком би корисници разумјели њихова права на мрежи и изван мреже, а уједно уживали права на слободу изражавање и приступ информацијама.
Издате Смјернице су тренутно доступне овдје на енглеском, француском, шпанском, арапском и руском језику.
