Телевизија као медиј и телевизијски садржаји вишеструко утичу на спознајни, емоционални, интелектуални и социјални развој дјетета и веома је важно програмске садржаје прилагодити узрасту дјетета, а потенцијално штетне садржаје означити као такве.
У циљу превенције потенцијалних негативних посљедица утицаја медија на развој дјетета, Регулаторна агенција за комуникације у сарадњи са УНИЦЕФ-ом је 2010. године иницирала израду документа Утицај телевизијских садржаја на дјецу – Смјернице за класификацију телевизијских садржаја, који је израдила психолог и стручњак за развој дјетета др Ивана Зечевић. Смјернице су намијењене као помоћ запосленим у телевизијским станицама и онима који производе телевизијске садржаје, али и родитељима који путем њих могу да се едукују о потенцијално штетним садржајима по њихово дијете и могућим мјерама заштите од такве врсте садржаја.
Телевизија као један од првих извора информација у животу дјетета помоћу којих обликује своја сазнања о свијету око себе, на различите начине утиче на животе појединца и разликује се у зависности од пола, друштвене припадности, образовања и наравно породице као најзначајнијег фактора. У том процесу веома је важно процијенити који су то непримјерени садржаји који могу негативно да утичу на психички, физички и ментални развој дјетета. Смјернице доносе приказ стадијума у развоју дјетета од рођења до одрасле доби, које обухватају специфичности за сваки стадијум, а односе се, како на спознајне способности и критичко вредновање и прихватање информација, тако и на сазнајне и моралне карактеристике по узрастима.
Ауторка се посебно бави питањем како и зашто гледамо телевизију у смислу реалног или нереалног контекста гледања телевизије, тј. колико је дијете свјесно реалности приказаног садржаја у односу на свакодневни живот. Степен утицаја телевизије зависи од пажње и разумијевања са којима дијете гледа телевизију и с тим у вези многих фактора који их по том питању међусобно раздвајају, од чега узраст дјетета највише.
Kао негативне посљедице претјеране изложености насилним медијским садржајима наводе се проблеми у понашању и спавању, лошији школски успјех, помањкање пажње, те површан однос са родитељима. Приказане су и врсте насилних облика понашања, начини како се приказују у медијима и како утичу на понашање дјетета, у зависности од његовог узраста.
Представљени су позитивни и негативни аспекти медија, посебно телевизије, и приказане табеле категоризације ТВ садржаја по узрастима у којима су наведени: опис сцене/облика насиља, узрасна категорија (+12; +14; +16 и +18) и објашњење категорисања које се односи на насиље, конзумирање алкохола и наркотичких средстава и приказивање сексуалности.
Смјернице су доступне ОВДЈЕ.
