Да ли сте знали да просјечан/на петогодишњак/иња већ има 1500 својих фотографија онлајн? Као што претпостављате, те фотографије су без дјечијег знања, воље или жеље, поставили управо они којима дјеца највише вјерују: родитељи! С друге стране, стручњаци прогнозирају да ће двије трећине свих случајева крађе идентитета до 2030. бити засновано на „шерованим“ фотографијама. Шта родитељи могу учинити како би сачували виртуелну приватност своје дјеце?
Дојче Телеком (Deutsche Telekom) почетком јула 2023. покренуо је кампању „Дијели опрезно“ (ShareWithCare) која скреће пажњу на ризике којима родитељи излажу своју дјецу „шерентингом“, односно објављивањем њихових фотографија, видеа и других информација на друштвеним мрежама. Кампања је започела емитовањем занимљивог видео-спота „Елина порука/Без пристанка“ (A Message from Ella/Without consent). Спот приказује деветогодишњу дјевојчицу Елу, која је уз помоћ вјештачке интелигенције претворена у одраслу Елу и која се обраћа својим родитељима, скрећући им пажњу на бројне могуће злоупотребе њених фотографија које доноси све бржи развој вјештачке интелигенције. Ела заправо говори у име све дјеце и упозорава све родитеље да дијељењем дјечјих фотографија на интернету, усљед развоја вјештачке интелигенције, излажу дјецу ризику од различитих видова злоупотреба приватности и безбиједности, као што су хаковање, крађа идентитета и педофилија.
У наставку преносимо Елину поруку:
„Мама, тата, здраво! То сам ја, Ела, или тачније, мало старија, дигитална верзија мене. Просто је невјероватно шта све може данашња технологија, зар не? Све што вам треба јесте пар фотографија, попут оних које дијелите на друштвеним мрежама, одакле било ко може да их узме и користи. Знам да за вас те фотографије представљају само успомене, али за друге су то подаци, а за мене можда почетак ужасне будућности у којој ми се лако може украсти идентитет, или могу завршити у затвору због ствари које никада не бих урадила. Замислите, мама, тата, да ми неко уништи кредитну способност, или копира глас како би вас преварио (Мама, у невољи сам. Треба хитно да ми пошаљеш новац, молим те). Не желим да постанем мим, којем ће се смијати сви у школи (Иди, убиј се!). И у сваком случају не желим ово… (на екрану се види замагљено голишаво тијело дјевојчице како трчи на плажи). Све што дијелите на интернету представља дигитални отисак који ће ме пратити цијелог живота. Говорим вам ово, јер знам колико ме волите и знам да никада не бисте учинили нешто што би могло да ми науди, зато молим вас, мама и тата, заштитите моју виртуалну приватност!“
Кампања полази од тога како сви волимо да дијелимо фотографије – које свједоче о празницима, прославама или другим, више или мање, важним животним тренуцима и како нам та пракса помаже да останемо повезани. Међутим, једном кад се наши лични подаци нађу на интернету, они остају трајно доступни свуда на свијету, што може изазвати несагледиве посљедице. Путем „Елине поруке“ кампања упозорава да сви можемо да допринесемо спречавању потенцијалних злоупотреба, тако што ћемо унаприједити ниво своје медијске писмености и преиспитати властити приступ заштити и безбједности података.
Видео-спот пробламатизује и распрострањену праксу родитеља да објављују фотографије/видеа своје дјеце на интернету, без знања и жеље дјетета да се дата фотографија/видео нађу на мрежи. Препорука стручњака је да родитељи дјеце старије од шест година затраже сагласност дјетета прије него што направе и објаве одређену фотографију или видео-снимак о њему. Кад је ријеч о млађој дјеци, препорука је да родитељи сами процијене шта је у конкретном случају најбољи интерес дјетета и да пронађу баланс између користи које им „шерентинг“ омогућава и потребе да заштите приватност свог дјетета. Исто тако, не препоручује се објављивање фотографија туђе дјеце, без претходне сагласности њихових родитеља. Више о потенцијалним импликацијама „шерентинга“ на дјечју приватност сазнајте у тексту Sharenting – изазов савременог родитељства.
