Појавом нових дигиталних технологија и медија, те слабљењем јасних граница између професионалних медија и платформи на којима свако може креирати и дијелити садржаје, дошло је до драстичног повећања количине информација којима смо свакодневно изложени. Уз несумњиве предности које су нови медији донијели на пољу информисања, образовања и забаве, допринијели су и ширењу различитих видова дезинформација.
Турчило и Обреновић у студији Misinformation, Disinformation, Malinformation: Causes, Trends and Their Influence on Democracy констатују да у научној и стручној јавности постоје бројне дефиниције лажних вијести, дезинформација и сл. које се узајамно не искључују, него прије надовезују једна на другу, будући да свака ставља нагласак на одређени аспект настанка и/или ширења овог феномена. Оно што је, више-мање, свима заједничко јесте препознавање дигиталног простора (друштвене мреже, интернет портали) као главног полигона у којем се готово све врсте информационих поремећаја стварају и шире.
Експертна група за лажне вијести и онлајн дезинформације коју је формирала Европска комисија 2018. године, у свом финалном извјештају под називом „Вишедимензионални приступ дезинформацијама“ дефинише дезинформације као све видове лажних, нетачних или заваравајућих информација које су креиране, објављене и раширене са намјером да нанесу јавну штету или ради стицања зараде. Дезинформације по овој дефиницији не укључују креирање и ширење илегалног садржаја у онлајн простору, као што су у првом реду клевета, говор мржње и подстицање на насиље, који су регулисани прописима Европске уније и националним законима, као ни друге облике намјерних, али не и обмањујућих облика извртања чињеница као што су сатира или пародија.
Извјештај Савјета Европе из 2017. године „Информациони поремећај: интердисциплинарни оквир за истраживаче и доносиоце политика“ одређује дезинформације као најтежи од три облика информационог поремећаја, поред нетачних и злонамјерних информација. Наведени облици информационог поремећаја разликују се по томе да ли садрже тачне или нетачне информације, као и по томе да ли су креирани са или без намјере наношења штете појединцу, друштвеној групи, организацији или држави. Тако нетачне информације, које укључују заваравајући садржај и clickbates, иако садрже нетачне и непровјерене информације, нису креиране са намјером да нанесу штету. Злонамјерне информације представљају тачне информације, креиране са намјером да нанесу штету појединцу, организацији или држави (цурење информација, узнемиравање и донекле говор мржње). Најзад, дезинформације представљају најтежи појавни облик информационог поремећаја, зато што су дезинформације уједно лажне и креиране са намјером да нанесу штету појединцу, друштвеној групи, организацији или држави. У дезинформације су сврстани манипулативни и фабриковани садржаји, преваре, као и садржаји намјерно стављени у криви контекст.
Не оспоравајући увријежно вјеровање да се сва три облика информационог поремећаја превасходно преносе путем онлајн медија, и то у првом реду друштвених мрежа, Турчило и Обреновић наглашавају да и остали медијуми (штампа, радио и телевизија) такође учествују у ширењу лажних вијести, усљед фактора као што су политичка и економска зависност, власничка структура и сл.
Регулаторна агенција за комуникације у Кодексу о аудиовизуелним медијским услугама и медијским услугама радија у члану 5. (Правичност и непристрасност) ст. 1. прописује обавезу радио и телевизијским станицама у БиХ да аудиовизуелни и радијски програми обезбиједе тачност изнесених информација у свим програмима, а посебно у информативно-политичким и програмима о текућим догађајима, те обавезу благовременог исправљања свих уочених грешака. Савјет за штампу у БиХ, саморегулаторно тијело за штампу и онлајн медије у Кодексу за штампу и онлине медије у члану 2. (Уредничка одговорност) истиче како је најважнија одговорност новинара и уредника обезбиједити да њихов рад буде усмјерен ка поштивању истине и права јавности да сазна истину. Чланом 5. (Тачност и фер извјештавање) забрањује се објављивање нетачних или кривонаводећих материјала у виду фотографија, текстова или других материјала.