Да ли вам се икад учинило да не можете да разлучите непријатну од узнемиравајуће или чак пријетеће поруке? Да бисте били у стању да дигитално насиље благовремено препознате и адекватно му се супротставите, потребно је да знате шта ја то дигитално насиље и који су његови појавни облици.
Развојем дигиталне технологије и уређаја без којих не можемо да замислимо нашу свакодневницу, комуникациони канали постали су све бројнији и доступнији. Олакшана и интензивирана комуникација помогла је у рјешавању многих проблема, али је исто тако створила или интензивирала неке друге проблеме. То су, између осталог, различити облици дигиталног насиља међу којима је и нежељено контактирање и узнемиравање (cyberstalking).
Дигитално насиље, насиље на интернету или cyberbullying представља коришћење дигиталних уређаја у циљу узнемиравања, ухођења, застрашивања или понижавања других. Неријетко бива пропраћено и другим облицима насиља у стварном животу. Иако се одвија у дигиталном/виртуелном простору, може да произведе бројне негативне посљедице у стварном животу и да утиче на психичко и физичко стање жртве. Најчешће се одвија на друштвеним мрежама, путем електронске поште, чат-соба, веб-страница, блогова и интернет форума у виду слања узнемиравајућих порука/слика, нежељене поште и вируса, ширења лажи, крађе електронског идентитета, објављивања приватних података, укључујући експлицитан сексуални садржај и сл.
Уколико се стицајем околности нађете у улози жртве дигиталног насиља, најбоље што можете да учините јесте да о томе обавијестите неку одраслу особу од повјерења: родитеља/старатеља, особу блиску породици, наставника, школског психолога, педагога, управу школе или неког другог ко ће знати како да поступи у датој ситуацији и заштити вас од даљњег узнемиравања. Уколико су насилници дјеца, ученици исте школе коју похађате, о томе је потребно обавијестити школу.
У Босни и Херцеговини постоје бројни начини на које можете да пријавите дигитално насиље, између осталих Центар за сигурни интернет, Омбудсман за дјецу Републике Српске, Плави телефон итд. Уколико је ријеч о порукама које угрожавају вашу или безбједност вама блиске особе, потребно је о свему обавијестити полицију.
Cyberstalking
Један од најчешћих облика дигиталног насиља јесте нежељено контактирање или узнемиравање – cyberstalking које може да буде усмјерено како на појединца, тако и на групу људи, или пак читаву организацију, а користи се у сврху клевете, застрашивања, пријетњи, вријеђања путем интернета, па и крађе идентитета. Често се такво узнемиравање не препознаје на самом почетку, када се одређене негативне поруке доживљавају као безазлене или чак забавне. Ускоро, уколико је заиста ријеч о cyberstalking-у, оне постају отворено узнемиравајуће, пријетеће, па и застрашујуће.
На мети cyberstalking-а могу да се нађу сви. Најчешће су то особе које насилници лично познају: чланови породице, емотивни или пословни партнери, пријатељи и познаници, или особе чију пажњу желе да привуку. Мотиви таквог понашања могу да буду различити: од менталних проблема починиоца, преко освете, романтичних тежњи, финансијске добити, до жеље за остваривањем потпуне контроле над животом жртве.
Cyberstalker-и могу да вребају и потпуно непознате особе, нпр. познате и славне личности. Веома их је тешко идентификовати, јер се често појављују као анонимне особе, користе лажне идентитете и мијењају своје интернет адресе.

Извор: HaticeEROL/Pixbay
Да бисте избјегли да постанете жртва cyberstalking-а, пожељно је да чините сљедеће:
- редовно ажурирајте софтвер;
- смањите количину доступних личних података на интернету и по могућности додајте и одређену количину лажних података;
- сакријте своју ИП адресу;
- обавијестите се о начинима заштите приватности на друштвеним мрежама.
Шта треба да учините уколико постанете жртва cyberstalking-а?
- Не реагујте и не упуштајте се у интеракцију, зато што насилник управо жели то: да својим понашањем изазове вашу реакцију.
- По могућности, „повуците“ се на извјестан временски период са мреже, или барем смањите вријеме боравка на мрежи.
- Промијените све своје лозинке, е-маил адресу и покушајте да заштитите своје личне и професионалне податке.
- Блокирајте и пријавите насилника свим друштвеним мрежама путем којих сте изложени дигиталном насиљу, сакупивши претходно доказе путем screenshot-а или сл.
- Нипошто не пристајте на лични контакт са насилником.
Који су остали облици дигиталног насиља?
- Лажно представљање на интернету – неовлаштено коришћење туђег имена на интернету и лажно представљање на мрежи у циљу пријетње, преваре, застрашивања или крађе идентитета.
- Catfishing – стварање лажног идентитета на друштвеним мрежама у циљу упознавања на мрежи. Често се ради о новим и непотпуним профилима, чији власници потенцирају брзо упознавање на мрежи, без личног контакта.
- Trolling – давање нежељених, провокативних и манипулативних коментара на мрежи, најчешће на интернетским форумима, који могу да изазову свађе, или узнемире људе.
- Doxxing – објављивање туђих личних података на мрежи у циљу позивања других на узнемиравање дате особе.
- Сексуално узнемиравање на мрежи – разни облици узнемиравања као што су објављивање експлицитних фотографија или видео-снимака, слање непожељних сексуалних захтјева и др.